Danas je Beograd dostojno obeležio 66.godišnjicu slobođenja. Neka je večna slava i hvala palim za slobodu.

Tim povodom sa zadovoljstvom preporučujem tekst koji je napisao uvaženi

gost autor Gorran2 :

20. oktobar - jedan od datuma oko kojih je bilo mnogo sporenja poslednjih 20 godina. Oslobođenje ili nova okupacija, tragedija ili blistava pobeda, početak napretka ili početak propasti?

Groblje oslobodilaca Beograda

U  borbama za oslobođenje Beograda poginula su 2.953 borca NOVJ i oko 940 Crvenoarmejaca.

Jedna mala ptičica žute boje, sva pokisla, mi je danas sletela na rame i samnom podelila najnovije tračeve. Kaže meni ta ptičica da će niko drugo no Jelena Karleuša 9. novembra da bude VIP gošća na stajanju Žena u crnom za Međunarodni dan borbe protiv fašizma i da drži najveći transparent, što je velika čast. Kažem ja ptičici, nemoj da sereš. Kao što popovi imaju direktnu vezu sa bogom, tako i mi gejevi imaju direktnu vezu sa svojim gej ikonama. Uspostavim ja vezu sa Jecom i ona mi potvrdi ovu šokantnu vest.

Žiri novinarske nagrade NUNS-a „DUŠAN BOGAVAC" za etiku i hrabrost odlučio je da za 2010. godinu dobitnik bude novinar Teofil Pančić.

Teofil Pančić je kao novinar, kolumnista i kritičar svojim promišljenim, hrabrim i angažovanim tekstovima, publikovanim u  nedeljniku „Vreme", kao i u listovima i časopisima širom bivše Jugoslavije, pokazao i dokazao da u srpskom novinarstvu postoje autori, ličnosti sa profesionalnim integritetom, koji svojim stilom, erudicijom i traganjem za istinom čine ovu epohu i ovdašnje prostore boljima

Danima se na relaciji klubovi, fudbalski savez, policija, javnost... - vrši jedno već sramotno nagađanje, hoće li se održati najveći derbi u našem fudbalu i jedan od najvećih uopšte. 

Već sama ova dilema, da li derbi treba da se održi, poražava one koji su najdirektnije odgovorni za njegovu organizaciju. Jer, nikakve dileme ne bi smelo da bude. Derbi bi trebalo da usledi bez bilo kakve priče te vrste. No, sve to nije samo poniženje za naša dva najveća kluba, savez i policiju.

Ali ne Koraima Tores. Nego ćerka Prijama i Hekabe. Ona što je proricala, ali joj niko nije verovao.

Pre više od dve godine sam napisao blog o frilenserima i večeras, čitajući kako će mojim kolegama iz Kragujevca 25. oktobra početi suđenje zbog affiliate marketinga sportskih kladionica, osetio sam onu mučninu koju pretpostavljam oseća onaj kome se ostvari zloslutno proročanstvo:

 

Ovaj krš i lom koji se desio u Beogradu pogodio me je baš onako gadno, najviše zato što se svakim danom suočavamo sa sve eksplicitnijim pojavnim oblicima stanja u kome se Srbija nalazi a ova tuga i opomena od 10.10.2010. je do sada možda nadjrastičniji primer. Iskreno se nadam da grešim kada kažem do sada, bojim se da ćemo videti još koješta. Eto i taj datum, sa tim desetkama,

18. oktobar 2010. | 21:54 -> 23:04 | Izvor: FoNet, Tanjug Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da država neće dozvoliti da Srbija bude plen kriminalaca i nasilnika.

Lepa izjava...i teško da bi joj se šta moglo prigovoriti. No sve ima svoj kontekst koji sreću kvari, pa i ovakva izjava.

Samo pre petnaestak dana, na RTS-u, u jednom od onih tapašajućih i maznih razgovora koje predsednik zna prirediti sa Nenadom Lj. Stefanovićem i gde se sat i po naša stvarnost slika najoptimističkijim bojama koje je moguće

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Unuk za babu ...baba za dedu ...deda za Vladinu pomoć penzionerima ...povuci – potegni ...isčupaše 5 ooo dinara pomoći ...

Srk ...

Rasprava u skupštini povodom proteklih nemilih dogadjaja kretala se u granicama normale

Slike iz prethodne nedelje obojene su u boje belog dima suzavca i crvenog plamena baklji. Sve posle toga nije bilo dovoljno jako da te dve boje skloni iz pogleda. Više je podsećalo na mahanje vlažnom krpom po podu na koji je prosut sirup od jagoda. Tri priče koje slede se mogu tumačiti kao zamasi pomenutom krpom ili kao teme za više ili manje ozbiljno razmišljanje.

Priča prva : Tike i Treše

Kakve su veze patike i neredi u Srbiji? Pitanje je koje se ne postavlja kao neko za ozbiljnu analizu. Uglavnom se konstatuje da su nasilnici istovremeno

U traženju odgovora gde smo potrošili XX vek i kakvo nam je stanje nacije mislim da razmišljanje Latinke Perović o tome može biti vrlo konstruktivna dopuna i odgovor na mnoge teze Dobrice Ćosića, a i drugih. U tom smislu evo nekih sižea iz njenih razmišljanja o tome:

“Tvrdnja da je Srbija samo objekt istorije, žrtva interesa velikih država i koalicija malih, jednostavno nije istinita. Promišljanje vlastite istorije podrazumeva dešifrovanje ključnih protivrečnosti razvoja i ponuđenih strategija njihovog razrešavanja.

Mala, siromašna i neprosvećena zemlja – na početku XIX veka ni milion stanovnika, uoči Prvog svetskog rata tri miliona, od čega devet desetina čini seljaštvo – Srbija nije mogla iznedriti originalne ideje. Stvarna istorija društvenih ideja u njoj je istorija recepcije velikih evropskih ideja i njihove prerade do neprepoznatljivosti izvora.
Ne treba zaboraviti da su procesi kroz koje Srbija prolazi u XIX veku uporedivi sa procesima kroz koje je Zapadna Evropa prošla u XVIII, čak u XVII veku.