BEOGRAFIT

MI SMO BORCI, NISMO HULIGANI!,

 A u današnjem izdanju dnevnog lista "BLIC", kolega Vuk Cvijić predstavlja vernu sliku privatnih armija, koje se mogu iskoristiti i za ozbiljnije akcije od onih vidjenih u Beogradu i Djenovi:

Trenutno, u Srbiji ima između dve

Boris Dežulović mi je jedan od omiljenih autora sa ovih prostora. Svi mi volimo da čitamo njegove kritičke tekstove o svojoj domovini, ali je pitanje koliko nam se dopada kada smo mi na tapetu. Tekst Borisa Dežulovića prenosim u celosti:

Dozlaboga je već istrošena moralistička fraza kako svatko treba najprije počistiti u svom dvorištu, pa tek onda viriti u susjedovo.

Dozlaboga istrošena, a ne da se potrošiti. Preduboko je u balkanski genotip našeg čovjeka ukopan refleks da se penje na prste i isteže vrat preko plota, uzrokujući endemsku ukočenost

Uz ogradu da nisam informisan o karakteru, formatu i obuhvatu skupa, a u najboljoj veri i nameri da se čuje i glas B92 blogozajednice, kako se ne bi osećala diskriminisanom,  postavljam pitanje da li su skupu blogera u Novom Sadu  prisustvovali i blogeri B92.

Ako nisi zašto nisu?

Ako jesu po kom delegatskom sistemu su birani i koje telo ih je delegiralo?

Ako su bili da li će nas informsati o onome šta se dogovaralo i šta je dogovoreno?

Kako je saopšteno radi se o najvećem regionalnom susretu blogera na kome se razgovara o trendovima u blogosferi i u društvenim mrežama.
Glavna tema ovogodišnjeg skupa "Blog open" je tretiranje blogera u medijskom zakonodavstvu. Možda o tome imaju šta da kažu i blogeri B92.
U svakom slučaju, mislim da je Blog B92  sastavni deo javnog mnenja i, neka mi bude dozvoljeno, spada u red pristojnijih i boljih vrsta ovog vida komunikacije.

Možda jedan sličan skup i blogera B92 ne bi bio na odmet, što ostavljam uredništvu i rukovodstvu B92.

    Znate, šta!?! Meni je dosta i EU, i navijača, i demokratije, i parada, i fudbalske reprezentacije, i ko će s kim i ko će koga ...Dosta mi je i rezolucija, i Holandije, i ljigavih poseta, i kad će pregovori sa Kosovom, i da l’ će da uhvate begunce, i Predsednikove kategoričnosti, i opozicionih političkih  sačekuša, i skupštinskih nadmudrivanja.. Dosta mi je i MMF-a, i praznih  obećanja, i lažnih moći, i  tajkuna, i besplatnih akcija, i ko je preko noći postao bogat, i ko je zapalio žito...

   I nije me briga što se po ceo dan vozikaju automobilima, i što /ne/će poskupiti gas i grejanje, i što je došla vruća jesen,  i što /ne/zavirujemo u komšijsko dvorište, i da li će inflacija  biti preko 8 , i ko će dočekati vanzemaljce i pristupiti njihovoj partiji...Nije me briga, bre, za Farmu, ni Velikog (i malog) brata, ni ko je obdareniji(talentovaniji) u vriskama preko medija, ni ko će gde za Novu godinu i da l’ će uopšte da je bude...

DŽA ili BU!

Trenutno je bačena rukavica režimu, sa pokidane ograde stadiona u Djenovi! Zašto? Zato što je od 5. oktobra 2000. u Srbiji uglavnom sve radjeno u rukavicama ili po principu "ruka ruku mije"! Ali, to nije glavna tema ovog bloga!

Šta režim

           Zato što je Hilari rešila da svrati na kafu, krenuo sam mnogo ranije nego što bih to inače učinio, već unapred iznerviran mogućnošću da zakasnim na književno-istorijsko veče sa Dubravkom Stojanović. Ispostavilo se, međutim, da je Hilari na saobraćaj delovala neočekivano blagotvorno, te sam most prešao veoma brzo, i to u polupraznom autobusu, pre svega zahvaljujući kontrolorima

Genova, Italia, grad u kome zivi i radi Renzo Piano; grad u kome je rodjen Kristofer Kolumbo; grad u kome se rodio Guiseppe Mazzini, Anima d'Italia i mesto gde je upoznao Garibaldija; mesto rodjenja Ligurijske skole koja je dala neke od najboljih radova Rubensa i Van Dajka; vazna i prelepa luka na severu Italije...grad u kome su poceli da se ruse snovi o ponavljanju najveceg uspeha u istoriji fudbala na Ex-YU prostorima 1991 godine, zahvaljujuci

Nikada nisam smatrao da za događaje tokom devedesetih postoji kolektivna krivica, ali čvrsto verujem da mora postojati kolektivna odgovornost, a to je nešto što kao narod konstatno pokušavamo da izbegnemo. To je ona moralna i metafizička odgovornost o kojoj je Jaspers govorio neposredno nakon drugog svetskog rata, suočavajući se sa pogubnim posledicama višegodišnje vladavine ideologije nacinal-šovinizma.

Oko 10.000 porodica večeras i noćas napušta Srbiju. U mnogim gradovima i varošicama su se pred zgradama ili svojim dvorištima tokom večeri mogle videti žene, muškarci i deca kako iznose putne torbe, pakuju stvari u gepeke automobila... i polako kreću ka izlaznim putevima, železničkim i autobuskim stanicama...