Гост аутор : razmisljam

 

 

  Бакица, типична комшиница из краја заглављена у неким прошлим временима, забрађена, у дебелој ручно плетеној прусли, како би рекли моји на салашу, истрчала је из своје авлије у хладан и влажан сумрак, јер јој је зафалила нека ситница из оближње продавнице. Пред улазом је на трен застала, уредно изула црне кожне натикаче и само у вуненим чарапама закорачила унутра.

Poštovani čitatelji bloga B92, u nekoliko narednih tekstova predstaviću vam osnove političke teologije. Imajući u vidu da u svetu već nekoliko decenija unazad ovaj predmet postoji u većini kurikuluma fakulteta društvenih nauka, mišljenja sam da je neophodno da ovaj interdisciplinarni diskurs koji sagledava političke implikacije teologije i religijske prakse nađe svoje mesto i kod nas.

U cilju društvene i akademske promicije odnosa religije i društvenih nauka, pa samim tim i religije i političkih implikacija religijskih učenja i praksi pokrenut je Centar za interdisciplinarne religiološke studije i političku teologiju. Nedovoljna zastupljenost sistemski usmerenih religioloških studija i studija političke teologije za posledicu ima negativne, ne samo naučne, već i religijsko - političke implikacije, pogotovu kada se govori o međureligijskom dijalogu, koji je zemljama u regionu neophodan. Imajući u vidu naučno - univerzitetsku aktuelnost religiologije i političke teologije, Centar će motivisati akademsku javnost da uzme učešće u promišljanju, analizi i kreiranju novih teorija u okvirima religiologije, političke i savremene teologije, kao i drugih srodnih naučnih grana.

„Stidi se! I stid je revolucija“

Pristajem da je ovo možda subjektivna interpretacija onoga što je student Cile, rekao Perici u filmu „Varljivo leto '68-me“. Nešto u stilu onoga kada smo slušajući stare radio prijemnike, sa poznavanjem engelskog toliko da smo se pitali šta li znači ono the (verovao sam kao mali da ću „ceo engleski“ da naučim kad budem znao šta znači the) natucali reči pesama, pa se hvallili kako smo čuli fenomenalnu stvar od grupe „Police“ - „Mesečina, bato“.

Dakle,

- zanimljiv događaj u Nova Sadu i Beogradu, kreativan i neobičan, a  kao metafora za ogled o radu jednog lucidnog čoveka koji se zove George Lakoff, a koji je na svako pitanje "Kakvo je nešto?" odgovarao sa "Dvotačno je, uvek je dvotačno" - 

U Nova Sadu u martu, a u Beogradu danas otvorena je izložba "Yoko Lennon Tito" čiji su autori Sava Stepanov i Moma Cvijović.

"- Na postavci čiji je puni naziv „Joko, Lenon, Tito - jedna konceptualna akcija“ izlažemo dokumentaciju o akciji „Acorns“ (Žirovi) i o drugim mirovnjačko-umetničkim akcijama Joko Ono i Džona Lenona iz 1969. godine; crteže Joko Ono na temu žira realizovane povodom četrdesetegodišnjice pomenute akcije; fotografije koje je snimio Josip Broz, a koje su bile izložene na njegove dve samostalne izložbe (u Mariboru i Sarajevu) ranih šezdesetih godina prošlog veka - kaže Cvijović."

Koordinatorka izložbe je Vesna Latinović iz Galerije "Bel Art" u Novom Sadu, a postavku je dizajnirao Ljubomir Maksimov iz novosadskog Studija "Maximov".

 Tokom izložbe koja traje do 1. avgusta biće izvedena akcija Joko Ono - Drvo želja (Wish tree) u koju će posetioci imati priliku da se uključe svojim porukama posvećenim miru. Akciju je Joko Ono pokrenula 1981. godine u čast Lenona i do danas je širom sveta prikupljeno 700.000 poruka. Poruke će nakon završetka akcije biti pohranjene u okviru svetlosne instalacije „Imagine Peace Tower“ u Rejkjaviku.

Kada se neko društvo, bilo svojevoljno izoluje od sveta ili pak svet (njegov uticajniji deo) to isto društvo izoluje dolazi do pojave stanja koje je Platon opisao u Republici a nazvano je kao u naslovu "Alegorija Pećine."

Ono što se srpskom društvu desilo i što je i dovelo do pojave sadašnje negacije svega što je skorašnja prošlost (1945-1990), uobrazilja da je ceo svet protiv nas (satanizacija Srba i Srbije), odbijanje prihvatanja realiteta društvenih procesa koji se dešavaju oko nas - van platonove pećine, pobuna protiv tog realiteta izražena u sloganu " ne treba nam

Da, tako je, 1. maj ovde više nije, u punoj meri, simbol onoga što je "oduvek" označavao, već je, za jedan deo populacije, simbol sećanja na vreme koje je prohujalo, tj. simbol nekadašnjih uranaka, koji se dešavahu u doba društveno-ideološkog poleta.

Sve bi se tokom ranih jutarnjih časova sjatilo po poljanama, parkovima, oko spomenika, po širokim travnjacima... I staro, i mlado, i narodnjaci, i zabavnjaci, i funkcioneri, i radnici... - svi bi se slili u šarenu gomilu i, vukući izraz neke poludefinisane, suzdržane sreće, čaprknuli svoj komadić te atmosfere. Tu je muzika

Vidim vec dva dana niko da cestita, nije se red, malo li je na ovu skupocu kad ti radnici preuzimaju fabrike, naturalizovani gradjani kupuju ostrva, a drzava Ti postane pridruzeni clan EU.

No, manimo salu, jako mi je drago i Drugovi Crnogorci, cestitam vam ovo, kao i Prvi Maj.

 

REG-CRNA GORA-EU
Crna Gora od danas pridruzzeni cclan Evropske unije

PODGORICA, 1. maja 2010. (Beta) - Crna Gora od danas ima status
pridruzzenog

 

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

 

Srk ...

Čitam ’’ Blic ’’, srkućem kaficu, ( i pošto sam saznao da ni ove godine nisam dobio nagradu grada Beograda za književnost ) pažnju mi privlače sledeće vesti ...

Srk ...

I naši političari su konačno počeli da se posipaju pepelom po glavi ...od kada je stigao oblak sa Islanda ...

Srk ...

Puštanje u rad Avalskog tornja, bila je još jedna prilika da narod vidi kako izgledaju oni na vrhu ...a onima na vrhu da još jednom na narod pogledaju sa visine ...

Srk

pred praznik rada o radnoj snazi ili o stezanju kaisa i tako to....

dakle skapirali smo: raditi vise, trositi manje i to je lek za „krizu".
(kriza o kojoj pisem inace nije ova svetska ekonomska. ona je samo ubrzala i eskalirala nase probleme - krizu koju smo sami stvorili pogresnim izborima pogresnih ekonomskih modela birajuci kosovo, evropu, nato, rusiju...).

napisao sam vec da je jedna od stvari koju je potrebno "stvoriti" radna snaga koja je jeftinija, mobilnija i edukovanija.

"Već sa šesnaest godina počeo je samostalno da se izdržava, svirajući narodnjake u kafani, prodajući novine i radeći na gradilištima."
Ne znam zašto sam baš ovo stavio u prvu rečenicu ali nekako mislim da je bitno za bolje razumevanje priče o grupi ljudi, koja se (shvatićemo to ubrzo) ipak svodi na jednog „čupavca i kretena", njegovu volju, upornost, talenat, prilagodljivost pa i moć manipulacije.
„Kompleks Periferije koji je fanatično želeo da se dokopa Centra i da ima sve."- reći će poznati novinar.
Dok će ga Mirjana Bobić, nekih 25 godina kasnije, kroz loše prikriveni niz erotiziranih uzdaha zapakovanih u par tv epizoda natopljenih uglavno ljigavo - patetičnom tronutošću i ispunjenih, bez ikakvog dobrog opravdanja pionirski svečanom, te također patetičnom Snježanom B, opisati kao „ležerno obučenog njujorškog intelektualca."
Imamo sasvim prostu priču, dakle.
Mali problem za mene lično takođe predstavlja činjenica da nikad, za ove četiri godine koliko ovaj Blog postoji, nije ispričana. Nije se htelo, stizalo ili smelo, verovatno i zato što su fragmenti teme, pojavivši se tu i tamo, izazivali uglavnom nepodeljene antipatije komentatora. Uvažavajući te okolnosti i sasvim svestan moguće adrenalinizacije mnogih ljudi koji su mi dragi - preuzimam odgovornost za ovu nepopularnu temu i nikad duži tekst.
* Za izradu ovog bloga korišćeni su tekstovi ili delovi tekstova sa interneta, ili tv. Ponekad su to celokupne rečenice i pasusi, naročito kada se tiču hronologije događaja. Bitna napomena je da se tekst odnosi na period od 1969. do 1989. god. Takođe, korišćeno je i nešto malo misli i sećanja koje posedujem, ne sumnjam da će se raspoznati.