Pored zaboravljenih umova XX veka, o kojima je snimljena odlična RTS serija, po ideji novinara i urednika Nikole Mirkova, Srbija, na žalost, ima i potisnute, marginalizovane umove. Medju izuzetnim ličnostima XX veka, koje su lucidno i znalački govorile i pisale o vrlinama i manama srpskog naroda, jeste

Moj grad je pun mega marketa; Praktično, koji god vam padne na pamet, možete ga naći u Čačku. Imamo pride i jedan lokalni, inače jako voljen, jer nosi ime jedne stare, isto tako jako voljene prodavnice, koja više ne postoji. Ne može se reći da ovo nije otvoren grad, ali to nije ono o čemu bih želeo da pišem.

Kada je prvi među njima došao, bilo je stvarno zadivljujuće: veliki prostor, puni rafovi, puno svetla... znam i decu i njihove roditelje koji su ga posećivali samo da bi, eto, izašli iz kuće. Rekao bih da je zadao domaći zadatak potonjima koji su nameravali „u

 Sećam se jedne pijane noći u Majamiju kad me je stari prijatelj u civilu ubeđivao da je Al Kapone uhapšen samo zato što nije plaćao porez. Govorio je i da je trgovina drogom nelegalna, ali samo u količinama do dva grama. Preko toga je legalna, ali treba da se plaća porez određenim strukturama. Ko ne plaća porez, pliva sa ribama. Tako je na svim meridijanima.

Neobično je tiho za subotu veče na College Street-u. David je već ugovorio sa nekim prijateljima pa prvo njih srećemo. On ima mnogo prijatelja, i svaki put kad ih sretnem to su druga lica. Prijatelj je animirana plavuša koja je lepo raspoložena i ima neobično široke crne zenice usred svetloplavih očiju. Možda je u pitanju prirodni high - uvek treba ostaviti bar jednu mogućnost za čuda, kao poslednju jabuku na drvetu, je moj brend optimizma.

gost autor: oort

Posvećeno D.K.

Opšta teorija čekanja

Generalni sekretar SE Torbjorn Jagland kaže da su reforme u Srbiji impresivne.
"Smatramo da će 2010. godina biti izuzetno važna za proces evropskih integracija celog regiona. Takođe, verujemo da će Evropska unija uvažiti naše napore koje ulažemo u cilju približavanja EU i da će, u skladu sa tim, Srbija u najkraćem roku steći status kandidata za članstvo u EU", istakao je premijer Cvetković.
Generalni sekretar SE je rekao i da je Srbija učinila mnogo u oblasti evropskih integracija i da je na putu da postane faktor stabilnosti na Balkanu, naglašavajući da SE sa posebnom pažnjom prati sva politička i druga zbivanja u Srbiji...

 

Mac, mac, mac, - dozivao je svoju mačku Boris Tadić. Na drugom kraju grada u dubokoj ilegali, daleko od pristojnog sveta Vojislav Koštunica je dozivao svoje mačke dok se divio novom ukrućenom Avalskom tornju, ali je to neka druga priča.

Sa peškirom na glavi u bademantilu, Boris je išao kroz rezidenciju i dozivao svoju mačku Micu koju je usvojio pre tri godine.

- Mac, mac, mac, dođi maco da pijemo mleko.

Mačku je dozivao, ali mačke nigde nije bilo. Posle pola sata dozivanja morao je da odustane i da isfenira kosu. I onda se čuo strašan vrisak. Opet je našao novu sedu. Neka tri sata se nervirao zbog nove sede i onda se setio mačke Mice.

- Gde je ta mačketina?!

Dve dobre stvari su se desile u sudstvu danas. Prvo je Ustavni sud ukinuo blanko ostavke. Ovo istinski treba slaviti. Jedna od najznačajnijih stvari koje su se desile u poslednje vreme. Partokratija je ključni problem našeg društva, i ova odluka Ustavnog suda je prvi neophodan korak u njenom narušavanju. Nije i dovoljan, ali negde treba početi. Najiskrenije čestitke Ustavnom sudu i svima nama u čije ime Ustavni sud sudi.

Druga je: dobili smo prvu od dve tabele. Doduše ne od onih koji su trebali da nam ih daju i koji ih kriju kao zmija noge. I ne po mom zahtevu. Najvažnije je: prva od dve tabele isplivala. Izgleda da su nam je dali neki pristojni ljudi kojima je proradila pristojnost. Bolje ikad nego nikad.

Danima već razmišljam o ministarki Malović. U šta li joj se život pretvorio? Kako li se bori s pretnjama? Koliko brine za svoje najbliže? Kako izdržava? Odakle joj snaga? Posustane li ikad, zapita li se "šta mi je sve ovo trebalo"? Ili "šta mi bi da sebi ovako komplikujem život"? Pa se pitam - koliko bi se nas svesno upustilo u ono u šta se ona upustila? Malo nas, suviše malo, plašim se...

Danas razmišljam i o Brankici. U šta li joj se život pretvorio? Kako li se bori s pretnjama? Koliko brine za svoje najbliže? Kako izdržava? Odakle joj snaga? Posustane li ikad, zapita li se "šta mi je sve ovo trebalo"? Ili "šta mi bi da sebi ovako komplikujem život"? Pa se pitam - koliko bi se nas svesno upustilo u ono u šta se ona upustila? Malo nas, suviše malo, plašim se...

Odluka suda u slučaju javnog pozivanja na lični i profesionalni linč Brankice Stanković ponovo vraća točak borbe protiv nasilja unazad !

 

Naše društvo, u celini, veoma slabo reaguje na pretnje pojedincima koji profesionalno obavljaju svoj posao. Samo se podrazumeva da je to nešto ružno, ali aktivnih reakcija nema. Ogromna većina sramotno drži pognutu glavu i „gleda svoja posla" !

Ovakvim slučajevima sam bio svedok, više puta. Skoro uvek ista

 Uvod: Kratak.