2008-01-02 14:08:30

Adlerhof

Avram Goldmann RSS / 02.01.2008. u 15:08

Foto: Mira Zdjelar
Foto: Mira Zdjelar
Rien ne distingue les souvenirs des autres moments: ce n'est que plus tard qu'ils se font reconnaître, à leurs cicatrices./Nothing sorts out memories from ordinary moments. Later on they do claim remembrance when they show their scars. (Chris Marker: La jetée)

Pre petnaestak godina, jednog bečkog 24. decembra uveče, pitali smo se šta da radimo mi koji smo bez porodica, bez predbožićnih rituala, mi koji nemamo nameru ni sami da jedemo kod kuće, ni da idemo na ponoćnu misu. Bilo nas je troje; ja, jedan moj prijatelj koji je jednog leta osamdesetih došao na mesec dana iz grada Bowling Green u državi Ohio da predaje engleski u Salzburgu na mesec dana, i do dana današnjeg ostao da živi u Austriji, i jedna moja prijateljica rođena gde i ja, a koja sada živi u Americi, koja mi je tada bila u poseti. Otišli smo u kafanu u kojoj sam vrlo često obitavao za vreme svog života u Beču, Adlerhof, u 7. Bezirku (gradskoj opštini), u ulici Burggasse broj 51, čije se ime sa ulice ni ne vidi. Jedino što se vidi jeste fasadna lampa sa reklamom za malo poznato Schnaitl pivo.

 
2007-12-30 16:42:59

101 utisak iz 2007.

Aleksandar Stojanović RSS / 30.12.2007. u 17:42

 

Kada počnete da prebirate po utiscima iz prethodne godine pomislite da ne postoji mogućnost da nabrojite stotinu. Međutim, kako se bližite zadatoj brojci oni se gomilaju i ima ih više nego što ste mislili. Na žalost ili na sreću... 

 
2007-12-29 23:58:30

Stvarno je Veliki

Unfuckable RSS / 30.12.2007. u 00:58

 

    Odsustvo svakodnevnog čemera obično znači da je sreća prisutna.

    Odsustvo rada = prisustvo nerada = sreća
   Osim ako ne pratite vesti.
   A vesti ....nisu bile dobre : troje mladih ljudi, omamljeni dahom Đavola koji je za tu priliku obukao devičanski ledenohladni veo, prestali su da postoje u trenu.
      Samo još jedna vest na 12.strani nekih novina.
      Samo još jedan grom u nečiju kuću.
      Samo još jedan broj u dugom nizu besmisla.
      Samo još jedna jadikovka,zakasnela, naravno : “Ne brže od života”
      Samo još jedna cigla u Zidu Plača Saobraćajnog Haosa

 
2007-12-25 10:21:08

11 godina i 1 dan posle

Aleksandar Stosic RSS / 25.12.2007. u 11:21

Pedja Starcevic poginuo. Ivica Lazovic ostao dozivotni invalid a njegov napadac danas slobodan covek. Povredjeno na desetine ljudi. Smrkovi, Vodeni topovi, suzavac, Riot police. Hladnoca, strah... 

specijalci i opozicija, Terazije
specijalci i opozicija, Terazije

24. decembar 1996. nije bio kao svaki drugi dan. Za mene, sada kada se osvrnem

 

18147.jpg

Радоје Домановић

РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ СРПСКОГ ВОЛА

Код нас има људи са врло великим положајима који ништа не мисле, а у накнаду за то, или можда из других разлога, почео је размишљати један обичан сељачки во, који се ништа не разликује од осталих српских волова. Бог ће знати шта је било да се тај генијални брав одважи на тако дрско предузеће - мишљење, јер се досад доказало да се од тог несрећног заната у Србији само могло имати штете:

- Чиме се поноси мој газда и остали његови суграђани, Срби? Зашто толико дижу главе и с надувеном гордошћу и презрењем гледају на мој род?... Поносе се отаџбином, поносе се тиме што им је милостива судбина доделила да се роде овде у Србији. Па и мене је мајка отелила овде у Србији, и не само да је ово отаџбина моја и оца мога, већ су и моји стари као и њихови, сви заједно, прешли у ове крајеве још из старе словенске постојбине. Па нико од нас волова не осећаше понос због тога, већ смо се ми увек поносили тиме који више терета узбрдо може повући, а ниједан во до данас не рече неком швапском волу: „Шта ти хоћеш, ја сам српски во, моја је отаџбина поносна земља Србија, ту су се отелили сви моји стари, ту су, у овој земљи, и гробови предака мојих.“ Боже сачувај, тиме се ми никад нисмо поносили, то нам ни на ум није падало, а ето се они и тиме поносе.

 

Evo jednog teksta za dusu i za moje drugarice.

 

Ko je bio u Perastu, zna da je to jedno nadrealno mesto. U njemu ima kucu moja drugarica, Gina (citati Djina), poznatija kao Srpska Karijetida. Njena kuca u Perastu je produzetak njene licnosti. I dan danas uzivam da budem deo nje.

 

Paradoksalno, ali malo je kuca u Perastu iz kojih se vidi Gospa od Skrpjela i Sv Djordje. Ginina kuca, bivsa kuca kapetana Roka, ima djardin izdignut iznad Peraske ulice, poplocan kamenom. Pogled na ostrva i Verige je deo kuce. Iza kuce je djardin sa bunarom, natkriven prastarom

 

 

Jedan skorašnji dogadjaj me je ponovo podsetio da se o deci raspravlja samo onda kada već postoji problem, ili kada se ista vešto ubacuju u odredjeni (pod)kontekst, da bi se pokazalo već nešto (po default-u), strašno i bla-bla; kako, eto, nemaju dobre rezultate; i da je zaista (da preskočim bla na trenutak) krajnje vreme da se po tom pitanju (dečinjem) nešto učini;

 
2007-12-16 15:30:25

Night Sister

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron RSS / 16.12.2007. u 16:30

nurse.jpg

Ne znam koji je nadahnuti mozak NHSa izmislio ovu titulu, al’ svaka mu cast!

Ona je deo programa zvanog “Hospital at Night” i podrazumeva redukovanje broja skupocenih kadrova, a uvodjenje veceg broja usko specijalizovanjih prakticara, sve u cilju stednje i stabilizacije.  

Sa novim programom razvoja, sve je veca uloga medicinske sestre. Za nekog ko dolazi iz Srbije (brale) tesko je zamisljivo da sestra moze da ima svoju ambulantu, da daje fibrinoliticku terapiju

 
2007-12-14 18:48:33

Justice for all

Unfuckable RSS / 14.12.2007. u 19:48

   Mali prilog priči "Kuda ide naše društvo / školstvo / roditelji / deca "

   Branka Blek Rouz šamarala dete 

   ...i, treba li ova vest baš ovako da bude naslovljena ? 

   Treba li suditi ovoj ženi? Prekršajna? Ok? Možda krivična, ipak - striptizeta je u pitanju ?

    Šta će biti sa malim siledžijom koji je, jadan, dobio po tintari ? 

    justice2.gif

 

Kosovo je poslednjih godina neiscrpna tema u Srbiji, ali je vremenom postala i neiscrpna inspiracija. Sam spor oko suštinske autonomije i suštinske nezavisnosti Kosova je, po svemu sudeći, postao snažan podstrek i drugim subjektima u našoj zemlji da razmišljaju o razvijanju sopstvenih elemenata državnosti. Ma koliko to apsurdno zvučalo, utabanom stazom južne autonomne pokrajine spremno koračaju

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana