... na prethodni blog ....

u stvari ... ovaj blog je nastao samo kao dobar razlog da slušamo muziku, naravno ko je raspoložen

A danas nešto  provokativno i izazovno. Pogledajte ove crteže, grafičku adaptaciju vizija dva velika pisca Huxley-a i Orwell-a, viđene okom Stuarta Mcmillen-a, kao reminder o tome šta su oni mislili i predviđali o budućnosti društva.

ubi ubi ubi hejtera
hejtera
hejtera
hejtera

D.P.

Moram da naglasim da sad pišem po sećanju, uglavnom. Prošle godine u ovo vreme tema je za mene bila aktuelna. Sada se njom bavim zbog datog obećanja pre par dana, čoveku kog sam upoznao na moru i koji je smislio parolu, nemajući pojma koliko volim da se bavim oksimoronima oko nas, neopaženim. Nije znao ni da pišem, ni da sam hejtovanje pomenuo u danu kad sam putovao. Toliko sam se isključio u poslednje vreme od te teme da sam bio povučen u dijalogu sve dok on

Nagrada za hrabrost, talenat i pristojnost 

Neka kaže ko šta hoće, neka RTS opet ovo pripiše B92 kampanji protiv Vajnog servisa (copyright by Ljuba Živkov), neka meni neko pripiše da sam opsednut RTS-om, nek' se Sunce pomrači k'o pre deset godina (a jes' nešto za'ladilo), moram ovo da postavim, neko će nekad možda da pročita i čuje!

Danas sam treći put u nekih mesec i po dana nabasao na spot koji RTS uporno pušta na svom Drugom kanalu (koji je, kao, specijalizovan za kulturu, obrazovanje i sport, a kad mora i - Skupštinu). Spot je pušten između dva poluvremena (nemojte da iz ovog izvučete pogrešan

 U doktrini savremenih armija, uključujući sve zemalje sa vodećom demokratijom, ključni je sledeći doktrinarni stav: Koristeći tenološku nadmoć svog oružja neprijatelja treba napasti sa distance, iznenaditi ga i uništiti, a pritom ostati van domašaja. Visoko kotiraju komandanti koji u oružanoj borbi napadnu i pobede neprijatelja dok spava, kad je bez oružja, pri prevoženju, u pozadini, jer tako dejstvujući ne izlažu svoje jedinice opasnosti.          

Pseći azil ili metro - šta je pr

Hajdemo još jednom...Izlazeći iz Skupštine

„Puška okačena na zid u prvom činu, u trećem činu mora da opali"

 Mada u „najboljim godinama“ još uvek ponekad umem sebi priuštiti i malo nepatvorenog mazohizma, kao obavezni trening krvotoka, želuca, logike, strpljenja i sveopće izdržljivosti.
Odmah da se razumemo – tu ne spadaju povremeni „Ko izdrži duže“ ekscesi slušanja narodnjaka s prijateljima u kojima, a što to ne reći -  često pobeđujem.

EDIT: morala sam da otkljucam jer me neki blogeri zamolili da to uradim zbog dobrobiti covecanstva.

Al ja imam tolko posla pa ne mogu da komentarisem puno...obaveze

Linkujem vam tekst LAURA A. MUNSON iz New York Times-a koji sam procitala jutros. Procitajte ako smete. Ja sam isla do kraja i ne kajem se.

Those Aren't Fighting Words, Dear

Pre par godina dobio sam pozivnicu za predavanje na temu “Lideršip i Humanitarni Rad“ od jednog udruženja čiji sam višegodišnji drug član. I ova pozivnica, kao i mnoge slične, bi završila u košu i ne bi ozbiljno bila uzeta u razmatranje i moguće pohodovanje, samo da nije bilo imena predavača – Bil Klinton. 

Pored predavanja bila su predviđena i dva susreta sa Mr. President-om, kako je stajalo u kraćem upustvu i satnici predavanja, a planirana za pre i posle predavanja. Lepo... baš lepo, mislim se nešto u sebi, biće to idealna prilika da postavim par pitanja oko vojno humanitarne akcije koja se odigravala na tlu Srbije u vreme predsednikovanja Bilija, a sve u laganoj koktel atmosferi.