УЗ АПСИНТ СА СРЕБРНОМ КАШИЧИЦОМ

Да се нешто догађа наговестио је Салвадор Дали, онај јединствени и непоновљиви, који је за своје претходнике признавао само Ајнштајна и - Пикаса. Годинама, за сваки Пикасов рођендан, лично је остављао жуте руже на прагy слављеникове куће и хитро одлазио јер је, по његовом мишљењу, овај свет превише мали да два генија буду истовремено на истом месту. Он, Дали, мистични и недокучиви (како је себе називао), који је, између осталог, истраживао димензије и боју Бога (бесконачно мали и зато свеприсутан, боје холандски жуте), године 1935, у тексту “Освајање ирационалног”, непосредно се позива на Пикаса и то - у стиховима:

биолошки и динамички / феномен / какав представља / Пикасов / кубизам / био је / прво велико имагинативно људождерство / које превазилази експерименталне амбиције / модерне / математике и физике.

 

 У међувремену, док цео свет бруји о "иманентном трећем светском рату", као да прижељкује крв и патњу,  иако се на терену не дешава ништа конкретно, интересантан текст о дилеми пред којом се налази израелски војни врх:

 

Čujem da će nastavnica koja je pokazala inicijativu i povela đake u Amsterdam da bude kažnjena od strane Ministarstva prosvete. Zato što program podrazumeva i obilazak Ulice crvenih fenjera.

Ova vest nam je došla od Ministra na dan na koji su najtiražnije dnevne novine objavile fotografije neka dva čovekolika oblika života kako se jebu u direktnom prenosu jednog od mnogobrojnih rijalitija na našim televizijama.

 

Preko dežurnih ministara i kontrolisanih medija, Vučić ulaže dosta napora da u svojevrsnoj političkoj formi održi to antievropsko tj prorusko glasačko telo. On to naravno radi i sam,  koristeći se  "dog/whistle/politics", tj. maskiranom retorikom extremizma.  Prestao jee direktno nazivati neistomišljenike stranim plaćenicima, već koristi doskočice tipa, znamo mi koga i zbog čega plaćaju neke uticajne strane sile. Iako predsednik te strane sile ne imenuje, radikalsko glasačko telo zna dobro na koga vodja misli. Malo se upristoji forma komunikacije, ali suština donekle skrivene

Odvajkada je Gospođa Justicija teglila terazije i mač a povezanih očiju donosila odluke sama i bez ikoga i beše zato usamljena i tužna ... ali ovde, humanisti i pravdoljupci je prigrliše kao rod rođeni i dobi svu podršku i potporu ...

 

Ovih dana ističe sedamdeset godina kako Urbanistički zavod grada Beograda postoji i traje, zove se to jubilarni trenutak kada se uobičajeno gleda na dosadašnji učinak i podseća, sebe i one okolo, na uspešne trenutke i učinjena dela. Urbanistički zavod je osnovan na inicijativu Nikole Dobrovića, posle su ga vodili respektabilni stručnjaci onog vremena, Miloš Somborski, Milutin Glavički, Aleksandar Đorđević, delali su tamo na stvaranju urbane slike Beograda arhitekte Brana Jovin, Stojan Maksimović i mnogi drugi značajni tvorci grada, smišljali su urbanu podlogu na kojoj je grad rastao i težio da bude metropola. Nacrtan je za sve te decenije Generalni plan iz 1972 godine, plan Novog Beograda, naselja Julinog brda, Konjarnik, Braće Jerković ili bolje rečeno svih naselja, auto puta sa Gazelom, pešačke zone u centru grada i sve što je izgrađeno u Beogradu proteklih sedamdeset godina. Vreme je teklo, u Urbanističkom zavodu su stvarani planovi koji su mogli da budu uz rame sa svetskim trendovima ako ne u pojedinim slučajevima i ispred njih.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Naši dani

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

„Da i slavni imaju nadahnuća za prvoaprilske šale, pokazao je novozelandski reditelj Piter Džekson, tokom snimanja filma King Konga, On je 2005. u saradnji s članovima filmske ekipe obznanio medijima da se sprema i nova epizoda s naslovom 'Kongov sin', u kojem će se potomci divovskog majmuna boriti protiv nacista. Da bi priča bila uvjerljivija, Džekson je dao izraditi i kompjutorski animirane scene tobožnjeg snimanja prvih kadrova!"

(The Conoplja News)

 

 

Objavljeno je da je završen konkurs za spomenik Stefanu Nemanji i da je prvonagrađeni rad ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova uz saradnju sa srpskim arhitektom Petrom Arsićem. Spomenik je ispred zgrade železničke stanice na Savskom trgu, na dnu Nemanjine ulice i lepo je saznati da će spomenik srpskom vladaru, osnivaču srpske države biti deo urbanog ambijenta Beograda. Prvonagrađeni

 

Menjanje istorije i mnogih činjenica koje tu istoriju potvrđuju ili osporavaju je već mnogo godina aktuelno ovde, u Srbiji i to prema potrebama onih koji dođu na poziciju vlasti bez obzira da li su vlast osvojili silom a to se zove putem revolucije ili su demokratski izabrani od naroda. Oduvek je ovde istorija prilagođavana vlastonoscima pa da se tema ne bi širila u beskorisno podsećanje na vreme i događanja od Nemanjića ka ovamo, da gledamo od Drugog svetskog rata do ovog današnjeg datuma.