Naš današnji gost bloger je Ognjen, provereni pivopija i jedan od partnera u organizaciji festivala britanske hrane i piva, GREAT British Weekend, koji će biti organizovan od 12-14.septembra u Mikser House.

Za života mi je pitanje iz naslova postavljeno nebrojeno puta, od strane prijatelja, poznanika, koji su upoznati sa mojom pasijom ka pivu a pogotovo u poslednjih deset meseci od kada smo otvorili pab/bar "Samo pivo".

Na ovo pitanje je istovremeno i lako i teško dati dobar odgovor. Nema razlike od pitanja poput: koji je najbolji film, najbolji bend ili album, koji je grad najbolji za život... Odgovor je uvek samo kod onoga kome je postavljeno, ono što je meni sjajno nekom bi bilo onako, nešto što je meni tipa "sad i nikad više" nekome će biti božji nektar. Mnogo je faktora koji utiču na odluku, npr. raspoloženje, šta ste jeli pre toga, vremenski uslovi, lokacija.

Neki dan sam u dokolici, prelistavala jedan moj  sajt gledajući kako živi , uživa i kupuje bogat svet. Tu uvek malo „naparim oči“ i bude mi lakše, za momenat, pa onda opet daj bogu dušu, skupljaj snagu da se vratiš u surovu i sivu realnost.

Ovoga puta izdvojila sam između mnogih ponuda nekoliko interesantnih za mene, a

Bivsi covek!

"Ukoliko nisi znao, ili te je neko prisiljavao na to, ukoliko nisi imao šta da jedes, umirao si od gladi...

Читам све ове постизборне постове са све коментарима и мислим се нешто...

Naš današnji gost-bloger je Vladimir Gošić, urednik pivskog portala Svetpiva.rs, dugogodišnji novinar i kućni pivar.

Kada prvi put posle dve godine uspeš da izdvojiš celu nedelju za godišnji odmor, a zatim ga i otkažeš jer si saznao da baš tih dana "pada" Great British Weekend, budi uveren da se radi o zaista važnom pivskom festivalu! I ne samo meni.

место: котор, у сред лаког летњег пљуска

актери: осмех који скровиште од кише тражи у посластичарници на тргу од оружја и посластичар који не реагује посебно на прешу јер су сви таулини на тараци попуњени

Znao sam koliko je moj komšija ponosan na svoju rakiju i koliko je ubeđen da je baš njegova najbolja na svetu. Ali šta mogu kad potičem iz porodice gde se uvek pekla prava, dobra rakija, bez šećera.

I ćutao sam mu ja u početku. Kada je govorio kako bolje nema klimao sam potvrdno glavom. Ali zašto je morao da kaže da se rakija ne može peći bez šećera. Tada sam mu pokazao svoju "kolekciju". Na svakoj flaši piše od čega je i od kog strica sam je dobio. A imao je šta i da vidi. Pored standardnih šljive, kajsije, loze, kruške, bile su i meni omiljena jabuka, dunja, višnja.

ovde kod Njanje.

Sve što mogu da dodam je da ljubav ne dolazi uvek kroz stomak.  I da Njanja odavno više nije mali majstor.

Važna tema, a najzad u našoj blogosferi imamo ljude koji o tome mogu da pišu kvalifikovano i odgovorno.

Dakle, dame i gospodo, Marco & Njanja de Mančini

Molim, sve čitaoce da ne lupaju ovde preporuke, nego tamo gde treba.