2010-12-09 15:05:09

Črvena zvana želja i Nobel

Ivan Blagojevic RSS / 09.12.2010. u 16:05

"Črvene" pre najezde nula
"Črvene" pre najezde nula
Početkom devedesetih euforija ljubavi žitelja zemalja istočnog bloka prema SFRJ i Srbiji je dostigla vrhunac. Tada je „jedna črvena" novčanica vredela 10 dinara. Istočnjaci su nagrnuli u Srbiju da donose robu ili rade. Među prvima su pristigle rumunske prostitutke. Istinito cenkanje u polumraku beogradske železničke

 
2011-05-02 17:39:23

STONI PING PONG

kukusigameni RSS / 02.05.2011. u 18:39

 1581430136_fe07062a18_z.jpg

 

Pre neki dan, na jednom od ovdašnjih blogova, pomenuo sam ping-pong. I onda su navrla sećanja u vezi tog predivnog sporta. Stoni tenis iliti ping-pong je u moj život ušao preko sveske. Da, preko sveske, one sa tvrdim koricama. To mi je bio prvi reket. Sto je bio trpezarijski, veliki, onaj na izvlačenje. Umesto mrežice smo koristili kutije od audio kaseta. I bilo je ludo. Nema ko nije testirao ovaj način igre po rođendanima i raznim

 
2009-11-09 20:54:32

When the Wall Came Down

BebaOdLonchara RSS / 09.11.2009. u 21:54

I was there when the Wall came down on November 9th, 1989. On the very evening the changes were announced on East German Radio, I was sitting on a tour bus that was taking students of the Cologne Musikhochschule to Berlin. At the time, I was studying composition with Prof. Krzysztof Meyer who had set up an exchange with the Berlin Hochschule der Künste (now Universität der Künste). For this, the composers from his class as well as a few other musicians embarked on this trip, for which I had just completed a new piece in 17-tone equal temperament (later named Two Cartoons) and had the whole

 
2013-09-08 11:24:10

Tražim pomilovanje za Srbiju koje nema!

Nebojša Milenković RSS / 08.09.2013. u 12:24

ana-bekuta-milutin-mrkonjic.16824.jpg

Tražim pomilovanje za one ljude u ovoj zemlji kojima je svega dosta:

Kojima je dosta 5. oktobra.
Kojima je dosta i 6. oktobra koji se nikad nije dogodio.
Kojima je dosta i 12. marta.
Kojima je dosta i 13. marta koji se, takođe, nikad nije dogodio.
Koji se osećaju istinski postiđeno svaki put kad upale televizor.
Koji su poniženi svaki put kada uđu u prodavnicu.

Koji su sa Zoranom Đinđićem sahranili vlastitu nadu da će ovde ikad išta da se promeni.

Koji se osećaju istinski poniženo kada vide kako je Aleksandar Tijanić i dalje direktor bilo čega - a kamoli takozvanog javnog servisa.

 
2011-12-12 23:45:42

(-2) Dert

Milutin Milošević RSS / 13.12.2011. u 00:45

SkupljaciPerja2.jpg

(turski: nevolja, briga; tuga, žalost; bol, bolest; dertli - pridev: brižan; tužan, žalostan)

 
2012-03-13 11:54:13

Lavanda i lorber

bocvena RSS / 13.03.2012. u 12:54

Devedesetih, kad je shvatio da neće studirati, a nije ni bogat...prodavao je lavandu. Metodom od vrata do vrata.
Mirisni paketići lavande, ubrani ko zna gde, spakovani levo od nigde, za malo dinara, ispred vaših vrata!
Dobar dan...dobar dan...lavanda za vas, voilà! Slatka kuca...ne ujeda?!
Savršeno uvrnut i besmislen način da se igraš odraslog života.
Od toga je njegova soba mirisala kao poljanče, a krevet na Šekspirove sonete.
Nije ni čudo što je jedna studentkinja književnosti mislila da je to neverovatno romantično.
Inflacija, Dafina, ratovi, protesti, suzavac...i lavandizirani Šekspir.

Svako radi s onim što ima.

U vremenu u kome mora.

 
2012-08-30 10:59:30

Opet prvi septembar

Strongman RSS / 30.08.2012. u 11:59
Bliži nam se prvi septembar, datum koji i dan danas, kao jak uslovni refleks iz detinjstva  izaziva nelagodu. Prvi septembar je bio datum potpisivanja kapitulacije i kraj beskonačih letnjih dana punih igranja i druženja.  Pitanje “kad pre prođe?” i onaj osećah hladnoće u stomaku.
pocetak-skole.jpg 
Nekad smo jedva čekali raspust da počnemo da se igramo žmurki, klikera, lopte, … da idemo na bazen, more, … a danas klinci organizuju turnire u video igricama a druže se preko fejsbuka.
 
2014-12-12 22:38:48

Pljevlja, "Lovćen" i Dire straits

freehand RSS / 12.12.2014. u 23:38

Dere se neko... Neka budala se dere. Mora biti da je budala. U stvari - dve budale, najmanje. Pročkiljim na jedno oko i pogledam na sat na kaseti koja mi je pored glave: pola šest. 

PA POLA SEDAM IM MAJKI MAJČINIH DA IM MAJKI ...


O jebem ti život i svet u kome se budale svađaju nedeljom u pola šest kad će truba tek za pola sata?! Vidim da su još neki poustajali I gledaju kroz prozor scenu koja se odigrava ispred paviljona: dvojica se, otimajući se oko nečega što ne vidim onako podignut na lakat , psuju na stranom jeziku.  
„Šta je ovo, koji im je qrac?" - pitam.
„A ništa, treba drva da se cepaju." - sležući ramenima kaže mi nepoznati, plećati momak.
„Mmmm, znam." - kažem pokrivajući se po glavi. „Niko neće... Pa i ja bih nekom jebo mater da me sad na ciču istera."

Pogleda me sa smeškom. „Ma jok  Oni se otimaju za sekiru. Slovenci." - slegne ramenima. - "Ustaju u pet da bi se domogli sekire."
Tog dana sam saznao da su nas u goste primili pripadnici odeljenja alpskih izviđača. Ili čete, možda. Nisu baš svi bili Slovenci, a samo su šestorica bilo reprezentativci u  nordijskim disciplinama. Nisam ni zano da se Jugosalvija takmiči u nordijskim disciplinama?! Čak ni da je cepanje drva zorom po ciči jedna od njih. 

pecka_50_Copy.jpg

 ...

 
2012-11-18 20:04:34

Ne prolazi vreme, prolazim ja!

mikele9 RSS / 18.11.2012. u 21:04

24560_kafanabanovac_f.jpg?ver=1269605528

Pre neko veče na, do jutarnjih časova, ugodnoj i prijatnoj sedeljci i druženju, razgovoru i ćaskanju, nekako stigosmo i do teme: Kafane. Kad dođoh do reči, ispričah kako smo šezdesetih godina, moj ćale i ja krenuli u celodnevnu nabavku svega i svačega a zbog predstojeće Nove godine. Kola je parkirao negde kod Pravnog fakulteta a onda smo se desnom stranom Bulevara uputili ka Smederevu! Za sobom smo ostavili Grgeč, Domovinu, Orašac, Starca Vujadina i klipsali sve tramvajske okretnice na početku smederevskog puta.

 
2009-09-29 22:37:52

Ko mi isuši more?

miloradkakmar RSS / 29.09.2009. u 23:37

 

   Nekada smo žena i ja sa dvoje dece išli na mora sa dve plate. Prvog primimo plate i drugog smo već na jadranskoj obali. Uživamo dvadesetak dana i deset provedemo kod njenih u Lici ispod Velebita. Lekari kažu da je to veoma zdravo.Vratimo se kući, čekaju dve nove plate, a ostane nešto i od „morskih“. Mi onda kažemo da je i to zdravo.

   Nisam video more dvadesetak godina, sem ovog Panonskog  po čijem dnu svakodnevno hodam. Odvikao sam i ne znam kako bih se osećao pri novom susretu. I na koje more da idem? To je izgleda najveći problem. Mrzi me da putujem. Opravdanje!?

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana