2009-10-24 16:08:24

Drugarica Mira

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron RSS / 24.10.2009. u 17:08

Bilo bi mnogo prikladnije da imam tonski zapis njenih prica. To sam oduvek zelela, ali, dok sam se tehnicki organizovala, vec je bilo kasno.

Mnogo sam volela moju Baba Miru. Ne zbog toga sto me je cuvala, kako je kuvala ili sto se zrtvovala za svoju decu i unuke (to je radila ona druga -  Baba Krunija). Mira je bila vecita devojcica od 15 godina. Neiskvarena, radoznala, iskrena i puna ljubavi prema zivotu (koji je, istina, nije mnogo mazio).

Bila je iz Cacka, iz gradjanske porodice. Starija sestra Zivana joj je bila u partiji jos pre rata i tako nekako, kad su dosli partizani,

 
2012-08-28 13:57:37

Sirijski živi pesak [1]

Budimac RSS / 28.08.2012. u 14:57

U oktobru prošle godine, sedam meseci posle početka nenasilnih demonstracija i pet meseci od početka oružane pobune (mada je ta razlika od 2 meseca pod velikim znakom pitanja), a koja je (oružana pobuna) polako ali sigurno istisnula nenasilnu na potpunu marginu, Bašar el-Asad, (još uvek) predsednik Sirije, je pripretio da će zapadna intervencija u Siriji zapaliti region. Do otvorene intervencije (još) nije došlo, međutim više niko ozbiljan ne pokušava da sakrije/negira da se u Siriji dešava "proxy rat" [posredni rat, rat u kome sukobljene strane nisu u direktnom ratu, nego to čine preko leđa nekog trećeg]. Poslovično inertni (po prirodi posla, ništa lično) Gensek UN-a, Ban Ki Mun, je obznanio sopstvenu svesnost o proxy ratu otvarajući sajam licemerja, pardon, sednicu Generalne skupštine UN-a o rezoluciji koju su predložili Saudijska Arabija i Katar.

 
2009-11-22 01:49:39

Zagrobni zivot

Tibor Jóna RSS / 22.11.2009. u 02:49

U jednom trenutku, starija gospodja sedela je za nasim trpezarijskim stolom sa svezanjem novcanica strane proiyvodnje u rukama koji je nudila mojoj zbunjenoj majci - ali, krenimo redom!

 
2010-12-17 21:23:57

LE SPLEEN DE BELGRADE - MENTALNA PROTEZA

AlexDunja RSS / 17.12.2010. u 22:23

 gost autor: Stjepan Mimica

21.3.%285%29.1.jpg 

Ma ništa, samo neke fotke. Takoreći foto-blog.

Nemam fotoaparat, kabasto je to meni, a sem toga, tolike sam po kafanama i taksijima ostavljao, da sam već sasvim odustao. Imam samo tanušni mobilni za ćiju bi se kamericu jedva moglo reči "ipak nekakva". Vazda mi u džepu, vazda je iz džepa potežem, povazdan nešto snimam.

Snimam da ne zaboravim - mobilni mi k'o mentalna proteza, bez mobilnog, k'o bez pola mozga. Kad god ga negde zaboravim, setim se svoje učiteljice i njenog čuvenog "jednom ćeš, Stjepane, glavu da zaboraviš". Eto zašto sa šalama valja oprezno, svaka se kad-tad, bar na pola obistini.

 
2014-01-29 16:50:02

Moji memoari

bocvena RSS / 29.01.2014. u 17:50
(lepo ste odmah upozoreni. nemoj posle da čitam komentare - koga ovo još zanima! sad ide muzika iz grlom u jagode:)
      Tog leta, između 6. i 7. razreda, poslali su me na more sa školom u kojoj je radila moja tetka (ona akcijašica, zauvek učiteljica). Dve nedelje u dečjem odmaralištu u Bolu na Braču. Dakle, imam nepunih 13 godina i idem sa potpuno nepoznatim ljudima na more, u Hrvatsku, prvo avionom, pa trajektom. Moji roditelji nisu imali nikakav problem sa tim činjenicama. Svet je tada bio sigurno mesto, u kome su odrasli verovali drugim odraslima, a deca su kapirana kao deca, sa spiskom onoga što se ne sme i onoga što se mora. Hm, iz ove perspektive, neverovatna naivnost, ali tako često viđana u nekadašnjoj Jugoslaviji.
 
2009-12-04 03:03:56

Mačka

margos RSS / 04.12.2009. u 04:03

Kažu da ima(m) devet života.

U familiji me zovu Maca... Kad su baš nežni, ili me se užele, obrate mi se sa Mače, a braća od tetaka su me zvali Mačka, kada bi me zadirkivali. A meni je sve to prijalo. Prija mi i danas.

U mom prvom životu, datumi mi nisu značili ništa. Praznici da. Pokloni da. Ali datumi ne. Njih sam počela da pamtim nešto kasnije, u drugom životu.

U tom prvom, čudila bih se kad neko kaže da slavi i drugi rođendan osim pravog, da slavi još nekog sveca osim krsne slave - zato što je tog dana dobio drugu šansu, preživeo nekakvim čudom,

 
2010-07-17 23:15:39

Koliko je sati?

krkar RSS / 18.07.2010. u 00:15

 

 Opet gostuje Mlekac

 

Alo, uredništvo, nanulivamnaninu!!!

0083_w580_h435.jpg
Vreme je, kao što su naš učili u školi, relativno. Ali nigde nije relativnije nego u Africi. U početku sam mislila da je to problem samo u Bocvani. Na kraju krajeva, nisu li me još prvog dana po dolasku, upozorili oni koji su došli mnogo pre nas:

- Wellcome to „No hurry!“ Botswana! (Dobrodošla u „Nema žurbe!“

 
2010-04-26 08:23:54

ToЉeРanЦijА

Milutin Milošević RSS / 26.04.2010. u 09:23

100406Kosovo103.jpg

Osoba A: Jugi, Srbin, generacijama iz Prizrena, danas izbeglica, član odreda od 1954. godine, bio starešina Saveza izvidjača Kosova i Metohije

Osoba B: Oki, Turčin, deda po majčinoj strani Crnogorac, iz porodice starosedelaca, član odreda od 1968. godine, sada rukovodi odredom

Osoba C: Kujtim, Albanac, član odreda od 1970. godine, uvek tu kad treba

Osoba D: Đafa, svi misle Albanac a on Turčin, član odreda od 1982. godine, neizbežan

Osoba E: Hipi, Rom, sasvim drugačiji od nadimka koji nosi, član od 1968. godine, najveći veseljak

Osoba F: Salja, Albanac, član od 1978. godine, najmirniji od svih, ali poslovno najuspešniji

 
2011-06-25 10:53:33

Naucice njega Djokovic, ja ti kazem!

Tibor Jóna RSS / 25.06.2011. u 11:53

Ima li ministar Sutanovac pametnija posla nego da poput uspaljene tinejdzerke dopisuje sa ljudima sa americkog TV-a? Da stvar bude ludja od maturske ekskurzije u Prag sa senilnom matematicarkom, on se i ne dopisuje sa Celzi. On se dopisuje sa nama pretvarajuci se da se dopisuje sa Celzi. Jer, da se dopisuje sa Celzi, valjda bi joj, jel, pisao na njenom zidu, poslao joj e-mail, poruku... Poke? Pisao na engleskom?

Ali, ne, Dragan se dopisuje sa nama - vrlo predizborno, tvrdolinijski pritom.  Ima li Gagec pametnija posla? Ima. Recimo da nam saopsti ko je ubio gardiste na Topcideru. To

 
2009-08-16 12:36:51

Izgubljeno jagnje

selica_nena RSS / 16.08.2009. u 13:36

Bila ja u Guči! Dobro, nije mi prvi put i nisam išla samo zbog trubača i svadbarskog kupusa, ali što mi je bilo lepo, nemam reči da vam opišem.  A volim, bre, ta masovna okupljanja sa pevanjem i ožderavanjem i  da sam neka vlast uvela bih neki zakon da sva  punoletna lica MORAJU bar jednom u životu da posete i Guču i Exit. I nema – neću, ja ne slušam tu vrstu muzike. Ima da ideš, bre, pa posle pričaj šta hoćeš. Mislim, otkud znaš da l’ je glupo, ako nisi to doživeo?

Ej, a prvi put me jedva odvukli u Guču. Ma bre, kad su mi pomenuli da slušam trubače, kosa

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana