Mali, naivan tekst o čežnjama iz detinjstva i mladosti, pisan pre sedam godina

Ne znam šta bi pevačica "Novih fosila" odabrala da ju je neko suočio s dilemom: "Čokolada i(li) kakao ILI Valentino i(li) Renato"... Da meni neko kaže "Čokolada i(li) kakao ILI Valentina i(li) Renata", nisam siguran šta bih odabrao (valjda to zavisi od trenutnog (de)balansa hormona)...  Doduše, imali smo lek i za takve dileme - čokoladu "Dragana" (od pola ili čak celog kilograma, valjda ju je beše promovisala Dragana Mirković), i "Milicu"

gledanje obavezno

 Ja: Zar i ti sine Brute? Kako možeš da izdaš svu onu našu zajedničku borbu za promenu sistema i uvođenje demokratije, tržišne privrede, konkurencije, pozitivne selekcije kadrova i svega drugog čega nije bilo u diktaturi dužoj od pola veka?

Ovaj ceo schweinerei sa drzavnim gestapovanjem twitter naloga postaje ogavan.

Em sto je "satiricni nalog vuka jeremica" jedan uopste pleonazam - jel ako je nesto vuk jeremic onda je po logici stvari i satiricno, em je - sto je rekao neko iz twitosfere - taj satiricni nalog bio jedino mesto da o Bobu porazmislimo kao o mudrom, smislenom i s logikom ozenjenim djecarcem iz ananasa na dnu mora.  

 Kao i svaki drugi ridikul i Boba iz ananasa na dnu mora postaje opasan tek kad se umrezi sa istim ili vecim ridikulima - kako i dolazimo do pitanja ima li te sfere javnog i privatnog

Umesto uvoda:

Volim horsku muziku.

Najveći krivac za to je jedan divan čovek, moj pokojni dirigent Josip Šćepanović.

Josip je bio dirigent jednog potpuno nekonvecionalnog hora koji se sastajao i vežbao u Domu učienika zanatskih škola „Dragi Milovanović", u Hilandarskoj ulici, preko puta Radija.

Pre usmerenog obrazovanja, „Dragi Milovanović" radio je pod patronatom tadašnjeg Saveza sindikata a cilj im je bio „širenje kulture među zanatskom omladinom".

Što se svelo na recitatorsku i dramsku sekciju, organizovanje letovanja i zimovanja u odmaralištu u Aranđelovcu, i, naravno, hor!

Čovek sam koji iznad svega preferira LETO! Rođen sam u podne 4. Septembra kad je temperatura iznosila +35 stepeni Celzijusa. Volim vrućinu, prija mi, volim da idem bos i razgaćen i da mi Sunce neprekidno sija i žeže! Često kažem da sam Afrikanac ispod ove moje rozikaste kože. Plave oči? Možda vučem poreklo od Tuarega? Više puta sam pisao da čarape skidam tek kad temperatura pređe +30-ti podeljak.

U ranoj mladosti mojoj, učilo se i u školi, postojala su

Ima li ministar Sutanovac pametnija posla nego da poput uspaljene tinejdzerke dopisuje sa ljudima sa americkog TV-a? Da stvar bude ludja od maturske ekskurzije u Prag sa senilnom matematicarkom, on se i ne dopisuje sa Celzi. On se dopisuje sa nama pretvarajuci se da se dopisuje sa Celzi. Jer, da se dopisuje sa Celzi, valjda bi joj, jel, pisao na njenom zidu, poslao joj e-mail, poruku... Poke? Pisao na engleskom?

Ali, ne, Dragan se dopisuje sa nama - vrlo predizborno, tvrdolinijski pritom.  Ima li Gagec pametnija posla? Ima. Recimo da nam saopsti ko je ubio gardiste na Topcideru. To

Pogađate, reč je o SKA muzici.

Ukratko, u pitanju je prvi pravac jamajkanske popularne muzike. Nastao je spajanjem Mento ritma, Kalipsa, američke R&B i Džez muzike. Prvenstveno, SKA je muzika namenjena plesu, koja  pleni svojim optimizmom, ritmom i jednostavnošću. Naglašavanje je na „dva“, muzika obiluje sinkopama, pa se smatra da je i sam naziv ove muzike nastao na taj način. Dakle, ovako nekako: M-SKA, M-SKA, M-SKA..., što uglavnom vuče gitara tokom svirke.

Čitavog života Džojs je pisao samo jednu knjigu, o sebi samom i u njoj je opisao svoje najdublje metamorfoze. Stiven Dedalus je mladi Džojs koji želi da menja svet. Lepold Blum je sredovečni Džojs, koji razočaran stvarnim svetom i svojim životom beži u fiktivni svet kome je on sam demiurg. Gospodin Irviker je ostareli Džojs, sad već napola poremećeni genije, koji kopa po svojoj podsvesti.

Vreme je... čudno. I kao pojam, i kao pojava. Ono je avatar onog našeg nedomislenog i ujedno najšireg spektra stvarnosti.

Prisećam se proleća koje upravo teče. Proleća koje to nije. Zato ga se i prisećam, kao da je nešto bivše, iako još uvek traje. Siv, poluvlažan i težak jorgan gotovo svih dana je navučen odozgo, kroz poluloptastu ravan gde je trebalo da se nalazi ona prefinjena, tanka, plavičasta posteljica večnosti. Pod tim teškim sivim plaštom dani su se nekako nezdravo sjedinili i sabili u utisak da su se samo prividno izdešavali, i, posledično, u utisak da

Moj dragi gost još jednom: Florian 

More se tih godina, mada smo bili znatno siromašniji, mnogo lakše moglo doseći. U osnovnoj školi odmarališta Lovran, Lošinj, Pag; u gimnaziji vozom do Ploča i duž cele obale, sa posebnim obaveznim osvrtom na Dubrovnik. Početak studija ostrvske ture Mljet, Vis, ... da bi se rođenjem dece ustalila Istra. I pre toga sam letovanje najčešće završavao saborom, prvo u Rovinju a posle u Poreču, odakle se kretalo direktno na nastavu. Završetak studija i zapošljavanje poklopio se sa pretvaranjem nekog nasledstva ženinih roditelja u stan.