2009-02-13 12:21:00

Isterivanje duhova

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron RSS / 13.02.2009. u 13:21

Volim da saram.

Mislim: red medicine, red slike, red muzike, red reci...

Citam Budimca i njegov dozivljaj dolaska/odlaska "kuci". Posto se i sama spremam na slicnu akciju koja me uvek uzdrma i stalno vezbam da je sto bolje savladam, primenjujem racionalizaciju. Racionalizacija je najjace oruzje u borbi protiv duhova. Secam se jedne ozbiljne pesmice iz kasne adolescencije:

Igram se.

Igra se zove definisanje.

Dajuci ime

oduzimam moc.

Tacka. 

Posveceno

 
2009-02-10 23:22:15

Ode Omega čopora

Dejan Tiago Stanković RSS / 11.02.2009. u 00:22

5810.jpgGdegod da krenem, svuda mi se kače, i sa mnom bi da se gnjave, deca i psi. Muška deca i ženski psi. Valjda sam sa tim zverkama uvežban. Sin od gospođe crnkinje, što drži radnju u prizemlju, Pirule ga zove majka, kad me vid pruža ruke iz kolica i, hoće da ga bacam u vazduh. A mala Karmen, ćerka od Margaride s drugog sprata, kad me ugleda, obeznani se od plača i krije lice. Kerovi reže na mene, a kuje mi se umiljavaju.

No, lako je nama ljudima. Nas je Bog, ili kodog

 
2009-02-09 23:27:36

Gde smo mi, bre, to rasli?

NNN RSS / 10.02.2009. u 00:27

Ko smo mi? Žmu i ja... i svi oni rođeni sedamdesetih ..i ranije... Ovo nije blog o dobrim, starim vremenima... Jer ta vremena kad smo intenzivno "izlazili" nisu ni tako stara, a nisu bila ni tako dobra. Odrasli smo u malom gradu, osamdesetak kilometara od Beograda. Počeli smo da izlazimo početkom onih kriznih, nesretnih devedestih. Naš grad je nekako zaobišao prvi nalet turbo-folka, dizelaša, sponzoruša i sveg jezivog kolorita uobičajenog za predstavu o tom vremenu. Nije da ih nije bilo... ali su bili znatna manjina. A i mesta za izlaske strogo su nas razdvajala...  Bilo je cool (mislim

 
2009-01-28 07:06:55

Suprotnosti

topcat RSS / 28.01.2009. u 08:06

Rijetko mi se dogodi da usred bijela dana imam vremena setati gradom...sjediti u kaficu "u izlogu", promatrati ljude...ili samo buljiti u prazno. Danas je bio jedan takav dan. 

Kod Jarila sam se prisjetila godisnjice Mozartovog rodjenja i okacila link na stavak iz Requiema. Naravno...nije bas najveselije od Mozarta, ali meni je tada nekako pasalo. Kako to obicno biva, link je najvise djelovao upravo na mene. Palo mi je na pamet da ponovim gradivo vezano za posljednje trenutke ovog velikog umjetnika i procitam nekoliko njegovih pisama. Usla sam u knjizaru i pronasla Mozartova pisma....malo

 
2008-12-06 15:40:38

Noć na reci (I Dream of Canoeing)

albicilla RSS / 06.12.2008. u 16:40

1916.
1916.

‘Suveslač' mi je već nedeljama otsutan i nedostaje mi reka, poslednje jesenje lišće i prve zimske izmaglice, šum vrtoženja vode veslom. Kažu da  those who paddle in their own canoe do not have to wait for their ship to come in. A ja i dalje čekam.

Letos sam bio prezauzet tokom dana, pa smo veslali po mraku, prepuštajući se mantri zaveslaja

 
2008-11-28 21:30:35

Studeni Novembar

Unfuckable RSS / 28.11.2008. u 22:30


Lagano klizi i ističe novembar i pada mi na pamet jedna priča koja zaslužuje i mora da bude ispričana, baš sada, jer radi se o – Novembru. 
Drugim rečima o - istrajnosti, talentu, malerima i nepokolebljivosti.
 

 
2008-11-27 13:06:15

Blog update

Administrator_B92 RSS / 27.11.2008. u 14:06

Novi i updateovani RSS feedovi:

 

1312_1074937989667_4274_n_zps9c0800a7.jpg

    Otvaram oči i ti si slikarka kojoj sam nakon toliko godina napokon došao u posjetu u atelje u mali grad u unutrašnjosti ali nikako ne mogu da se sjetim u koji. Još uvek si lijepa - vezuješ svoju dugu plavu kosu u rep, mirišeš na Nivea šampon, izazovno si meka, u stvari samo mi djeluješ tako (nismo se još dodirnuli), primjećujem da povremeno češeš lijevo rame, što znači, ako se dobro sjećam, da si srećna ali ti ne vidim oči jer nosiš velike plastične naočari sa tamnim, grimiznim staklima i ružičastim okvirom. Sa njima izgledaš nekako baš smiješno i ja ti se smijem od srca ali kada me pitaš zašto se smijem, iz nekog razloga (strepim od tvoje reakcije - udaljili smo se, šta li?) ne želim da ti priznam zbog čega već brže bolje izmišljam da sam se sjetio jedne stare anegdote o nekom tipu sa studija koga smo u šali prozvali Otrov.
 
2008-11-11 13:43:52

Otpor 10 godina kasnije...

Belius RSS / 11.11.2008. u 14:43

 

... i dalje živi.

Živi u bedžu kojeg čuvamo negde na dnu fijoke, ili u majici na koju slučajno naletite kada sređujete orman. To je ona izbledela majica koja više izgleda kao stara krpa, ali je sigurno nećete baciti jer vam je draža od deset takvih novih. Majica herojskih vremena. Majica koju niste dobili, osvojili ste je.

 
2008-11-08 01:32:15

" Nije nego...."

trener92 RSS / 08.11.2008. u 02:32

 -nešto malo "lokalno-


-Gde si ......(treneru)? Koliko je prošlo da se nismo videli?


* Par godina, Cila ! Jesi´li ovde ili u onim "skandinavskim zemaljama", a i šire "majku ti božiju"?*


-He, he...Soprajz! Ovde sam , kod mojih "ludaka" u Somboru! Sećaš se njih?


*Kako bi mogao da ih zaboravim*


- Daaaa, kakav su (smo) pichvajz pravili kad smo ih vodili na boom , pa kod "česme",pa u "Begeš" na Kleptona, pa...mnogo toga dobrog , pozitivna energija na sve strane, "good old times" i ...
....kullllaža

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana