Marlene Dietrich

datum rođenja: 27.12.1901.
mesto rođenja: Šoneberg kraj Berlina
pravo ime: Maria Magdalena Dietrich
znak: jarac
datum smrti: 06.05.1992.

Oduvek sam bila ravnodušna prema slavi. Slava je prilično mučna, problematična i opasna. Potpuno sam hladna na izlive obožavanja stranaca. Slava koja u potpunosti može izmeniti ličnost čoveka nada mnom nema nikakvu moć - tvrdi Marlene u svojim memoarima objavljenim 1979. godine. Teško je poverovati u ove reči osobe čija je legendarna narcisoidnost imala ne malog udela u stvaranju jednog od najvećih mitova 20. veka - postavlja se pitanje, šta je drugo ako ne slava, bio cilj tako brižljivog negovanja imidža (ne krije li se iza svake narcisodinosti upravo čežnja za obožavanjem masa?)

Naizgled nema puno sličosti između sudbine ove dvojice košarkaša. Igrali su za suprotne strane večitih. Živeli različite živote, stradali na različite načine, razlikovali se po temperamentu. Nisu bili slični ni kao igrači. Kad je jedan nesrećno okončao karijeru, drugi je započeo. Jedan je bio deo vesele i šarene slike osamdesetih, drugi je sijao u mraku devedesetih.

Vratio sam se iz popodnevne školske smene i zatekao roditelje koji gledaju vesti o nekoj pucnjavi. „Pucali su ti na ovog iz Partizana", rekla mi je keva, a ja sam skamenjen na televiziji gledao slike Harisa Brkića (o tome šta je on osvojio i kako se bore za njegov život). Jedva sam uspeo da odem do svoje sobe gde sam nastavio da pratim šta se dešava. Sa suzama u očima, u sobi punoj njegovih postera, čekao sam svaku vest i nadao se da će se nešto promeniti i da će sve biti ok. Pa čak, i da više ne igra košarku.

           Početak prvi:
           Nakon što sam obavio sve što sam imao da obavim, šetao sam se po ulicama Beograda, onako kako se po njima nisam dugo šetao, bez slušalica u ušima, bez problema, bez razmišljanja, bez plana; skretao sam tamo gde sam osetio da bi trebalo da skrenem, tamo gde nisam dugo skrenuo ili gde nisam nikad skrenuo. Takva se popodneva mogu opisati jedino kao blaženo neispunjena; to je

"Mislim da me je Bog obasuo beskrajnom milošću podarivši mi radost pisanja, ali me je istom merom kaznio možda baš zbog te radosti."

        Milorad Pavić [1929-2009]

  ...

[Na ovom mjestu ću u narednih 7 dana ostavljati poneku riječ, stih, pasus, nešto. Možete i vi.]

[B]

Sećate li se usvojenih odluka na Drugom zasedanju AVNOJ-a?

Smrt fašizmu - sloboda narodu! 

Selica_nena o 29.11.