I nisam učio kada je bilo vreme. Pih, a mogao sam da smislim lek za neku boljku ili da konstruišem pogon koji bi omogućio ludima da stignu na planetu koja ima iste uslove života kao Zemlja ili da osnujem religiju koja bi se zasnivala na ljudima a ne na bogovima. Ali nisam učio na vreme. Nije ni sada kasno ali,

Mislim, što da ne - nismo dugo pisali pismene radove na temu Proleća, zar ne?

Iako ovde kod nas na blogu (a generalno i u životu) postoji podela na ljude koji više vole zimu ili više vole leto, mislim da ćemo se složiti da je proleće jedino godišnje doba oko kojeg se većina slaže da je prijatno.

Pa, pošto je danaske, i zvanično, njegov prvi dan, da ga obeležim jednom dragom pesmom koja mi se, napola zaboravljena, ušunjala u misli jutros, kada su na jutarnjem programu po n-ti put ponovili da nam stiže proleće:

Nikada nije želeo religiju koja će proizvoditi milione sledbenika. Sledbenika koji će sa njegovim imenom na usnama jurišati. Jurišati i činiti dela kojima se on ne bi ponosio. Činiti dela kojima su se oni ponosili i koja su pravdali njegovim rečima. Pravdali da bi umirili svoju savest i sakrili istinu. Sakrili da ga nikada nisu dobro pročitali ili čuli.

E, pa, dragi moji i drage moje, da se izljubimo i da vam svima poželim srećnu i berićetnu Novu godinu. Da bude posla, da bude parica, da bude podmlatka i pre svega, da budemo zdravi i veseli!

Uživajte gde god da ste, i nadam se da će vam Novo leto ispuniti sve želje.

tri pesme iz distokične zbirke

)

Umesto analize aktuelnog političkog trenutka u Srbiji čitao sam lektiru za prvi razred osnovne škole .

Zimsko nevreme je celog dana snegom zasipalo Beskrajjne Planine. Vetar je ludovao u krošnjama drveća i snežnu izmaglicu kao zavesu spuštao na seoski trg.

Starac je povremeno otvarao mali kapak na drvenim vratima kolibe i dopuštao sitnim pahuljama da mu se tope po licu, uživajući u toplini kolibe, srećan što ima sklonište od vetra i zime. Gledao je kako se vetar igra snegom, kako gradi oblike od guste bele magle i kako ti oblici kao utvare lebde u prostoru, pa ih onda, kada mu dosadi, jednim potezom razveje. Veče se već spuštalo i hteo je da zatvori kapak i ode na počinak,