DOBRO DOŠLI U (SRBIJU) ! (Mrtvo more)

Dragi moji i drage moje, svi vi koji ste nekada išli u osnovnu školu „Pero Popović - Aga", ovo je poziv za vas.

Na FB se okupila grupica negdašnjih drugara, malo ćaskala, onako komšijski, preko pola sveta, i na kraju se dogovorila da se okupimo u školskom. Bez obzira na generaciju.

Možda sretnemo nekog poznatog - a možda i ne.

Kako god, ideja je da pokušamo da se sretnemo.

                                                              1.

               Primećuje sve češće kako se neprestano vrti u krug. Kao mače koje juri svoj sopstveni rep, ali bez tog zadovoljstva i razigranosti. Više nekako sa osećajem da je upregnuta u dolap, da je zarobljena u nekoj iščašeno mrzovoljnoj orbiti koju ni jedna sila nije u stanju da promeni niti izmesti niti zaustavi, da je vodenični kamen koji se okreće u prazno, bez prave svrhe i smisla, ali dosledno i uporno i nemoćno...
               Oseća se kao vetrenjača poludela od pogrešnih vetrova, kao izduvana guma primorana da se i dalje kotrlja na pokrivljenoj felni, kao kazaljka na satu koju niko nije pitao da li želi da odustane, da se predomisli, da barem na izvesno vreme promeni smer...

(Ovo je provokacija, da nam se kolektivni genije ne uspava!)

Ovaj put nije teško pronaći i pratiti: svetionici na sve strane, ljudska jednačina u nama, put lak za hodanje.

Meni je šala bila zabavna u početku (prvo sam pomislio na njuz.net - kreativno, to im je "posao") dok se nije pojavilo objašnjenje.

I objašnjenje, bar za mnoj ukus, je ko začin nabacan u eksperimentalno jelo lopatama.

Po strukturi meni objašnjenje spada u istu kvalitativnu kategoriju kao i onomad objašnjenje poziva na bombardovanje Srbije od strane nekih Srba (nije bitno što sam suzio domen, da ne upetljavam nepotrebno druge grupe i odnose). Kvantitativno ova dva "objašnjenja" ne mogu da se porede, naravno.

Pomalo je "radikalno" poređenje, iako samo u strukturi.

*deo nikada emitovane radio emisije

Kako sam postao svestan Alije - Svako ima pravo da se kreće - I na tarabi piše - Taoci celog života

  Kako je Alija ušao u moj život

Alija je, cenim, nekoliko godina stariji od mene. Sujetno procenjujem, izgleda bar deceniju starije. Koliko sam shvatio u gradskoj čistoći Beograd radi 23 godine. Većinu tog vremena proveo je kao čistač na Zelenom vencu. Tamo ga svi znaju. Siguran sam da mu se na ulici javlja više ljudi nego nekim TV voditeljima.

Jednom su Bog i Đаvo krenuli zаjedno u šetnju.

Posle nekog vremenа, Bog se sаgne, podigne nešto sa zemlje i reče:

 "Oh, pogledаj ovo: deo istine!"

Zаtim, krenuvši  dаlje, opet reče:

"Oh, evo još jednog delа istine! A evo i još jednog!"

Nаstаvljаjući tаko  da skupljа istinu, upitа Đаvolа:

"Zаr te ne brine to što je istinа tаko očiglednа, što se nаlаzi svudа?"

Đаvo mu nа to odgovori:

"Pа, ne bаš... Uz mаlo moje pomoći, ljudi će vrlo brzo istinu pretvoriti u veru."

Sufijska priča

I malo dobre muzike

I find myself thinking in quips and quotes and bons mots. I am unable to sustain a thought for more than about three seconds before looking for new sensory inputs. I am deathly afraid that I may lose my train of thought and not even be able to finish this blog post. I might substitute a YouTube video instead. I might just encapsulate the whole thing in a three word sentence.

Facebook is slowly robbing me of my already challenged attention span.

 Možda je sve to moja uobrazilja i možda se na Kosovu ne dešava ništa što bi trebalo da me plaši. Možda je sve to lokalni folklorni običaj u kome se takmičari trude da dokažu da mogu dalje da pljunu i da im je barjak veći. Ono što se u Beogradu dešava (a glede Kosova) je možda samo ljubomorni pokušaj da se od lokalnog napravi međunarodno takmičenje.

Ne poštuje starije; ne poštuje renome; igra neizgrađenim mangupsko-folirantskim stilom. 

Siledžijski udara lopticu, i namerno gađa ćoškiće. 

Ukratko - Majstor!