Nekada dodje trenutak kada se čoveku menjaju granice. Kada postaneš malo veći od prostora. Slomiš nešto tog dana. Šolju za čaj, na primer. Srušiš je malim prstom i ona padne i razbije se na tri perfektna dela. Toliko precizan rez tako malim prstom. Hiruški tanak. Prosto, možeš da ga zakrpiš i delovi će upasti tamo gde treba.

I nastaviš da udaraš u stvari. Ili već, stvari krenu da ti se nalaze na putu. Mislim, možemo

               Nikada joj se ranije tako nešto nije dogodilo. Ostala je zbunjena, iznenađena, zblanuta, zatečena, pometena , izbačena iz ravnoteže, ostavljena na milost i nemilost činjenici da baš ništa ne ide onako kako je očekivala.

               Uporno je tražila grešku.
               Nije je bilo.

Zadovoljstvo puta je veliko. Zato i jeste toliko teško ne zastraniti; u nekom trenutku, neodlučnost ume da pokopa nameru da se stigne na kraj. Neodlučnost nas nagoni da ne ostvarimo svoj cilj, da se vrtimo u krug, verujući da je bitno samo da se krećemo, da smo i dalje na putu i šta sve ne, a sve to zbog lenjosti, trenutnog osećaja zadovoljstva i straha. To takođe ima mnogo veze sa činjenicom da postoje ciljevi čije je ostvarenje neuklopivo sa:
Željom za onakvim životom u kojem je izvestan način na koji će se odvijati sutrašnji dan.

I have had just about enough.

We have now drifted into the third year of GFC (that is the Global Financial Crisis and specifically NOT Going For Coffee) and everyone is STILL nay-saying the economy and waxing gloomy about the prospects for this year.

What do you think for this year? Do you see any signs of improvement? Do you think we are out of it? Do you think it will continue? In the questions we should see the answers. The point is that nobody really knows, and everyone seems to be turning to friend, neighbor, family member, and random guy on the street waiting for the light to change to see if the light will really be changing or not.

Milan Nikolić

Vrla Nova Srpska Misao starija od vatre (otvoreni upitnik)

 

Da li je ovo, ponavljam, da li je ovo, NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO?

 

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/vedrana-rudan-u-srbiji-ili-lipo-li-je.html

 

Dear Readers,

The most common thing for me to say at this point would be: "Wishing you a Merry Christmas and a Happy New Year 2011"

Of course in Serbia the order would be reversed. And the words would be different. And Christmas may not be mentioned. And the year may be omitted for practical purposes. Otherwise it would be almost the same. Practically speaking.

 Zarađeni novac treba trošiti, ne znam kome je štek dobro doneo? Dođeš u neke godine kada ne možeš da popiješ ni flašu vina, već samo čaj, a štedeo si ceo vek. Kada dođe kraj života, čovek treba da bude srećan i zadovoljan, a ne da pati za propuštenim prilikama i kaže sebi da je imao mogućnosti, ali ih nije iskoristio. Lepe stvari u životu ne treba propuštati. Treba otići na što duža letovanja i skijanja, ići u što više kafana i biti stalno u društvu. (Haris Džinović)

Pisati blog o sreći je djavolski težak posao. Ja bih to morao

...eksperiment u blogovanju ..

Zebra ima pravo na svoje pruge (Afrička izreka)

1. Kad pomislim na veštice, ja se obično setim moje Monike (svako ima svoju Mo, zar ne?), jer njoj su vradžbine, veštice i vešci bliži nego meni, pošto o njima zna mnogo. S druge strane, kao što sam već ranije indiskretno nagoveštavao, ona se i dalje (samoinicijativno, ali uz moju prećutnu saglasnost) brine

 

Pierre-Simon Laplace (1749-1827), jedan od najvećih naučnika u istoriji čovečanstva, koga obično svrstavju u red velikana sa Euklidom, Galilejem i Njutnom, nije bio previše skroman čovek. On je, istina, potekao iz relativno skromne porodice (njegov otac je imao malo imanje u Normandiji i bavio se poljoprivredom), ali je život završio