2008-11-12 05:03:12

Bipolarna svetlost (Dan 1)

marco_de.manccini RSS / 12.11.2008. u 06:03

 


 

 

 

 

 

 

 









Put


Glava mi je u tvom krilu
Prsti ti počivaju u mojoj kosi
Spavaš li
Svetlo i senke prelaze preko tvog lica
Volim te
Neka nema kraja
Neka nema kraja


Susret

 
2008-11-12 04:21:38

"Namenjeno onima koji će se prepoznati"

trener92 RSS / 12.11.2008. u 05:21

 

Saosećam sa onima čija

"pakost proizilazi iz saznanja o sopstvenoj inferiornosti"

R.K.

Samo toliko i ovo je previše!

 

 

 
2008-11-11 14:10:40

unishtavanje automobila

njanja_de.manccini RSS / 11.11.2008. u 15:10

pocheo mi dan bash bezveze. nisam spavala dobro (al to i nije neka novina za one koji me znaju). spremila se i doshla na posao. sve normalno, nema nikakve frke. mnogo od mojih kolega dolaze oko 9 ujutru a ja volim da krenem od 7. ta dva sata su mi ko melem za dushu jer sam sama samcata. to vreme iskoristim da sredim inbox, odgovorim ljudima i takoto. nashla sam ovaj snimak u inboxu i htela sam da podelim s vama. meni je sad super raspolozhenje jer sam se setila svojih roditelja i mnogih drugih koji su vozili ili josh uvek voze yugo. ja sam volela taj auto. a vi?

 

 
2008-11-11 08:40:10

Bipolar lights (Night 1)

marco_de.manccini RSS / 11.11.2008. u 09:40


Some indigenous people of North America call the polar lights "Dance of the Spirits".

The short poems that will appear here in a sequence titled "Bipolar lights" can be interpreted as my personal "Dance of the Spirits". The mood changes from one end to another with very little in between. In fact, the poems are divided into two cycles, one called "Day" and the other "Night".

 
2008-11-08 01:32:15

" Nije nego...."

trener92 RSS / 08.11.2008. u 02:32

 -nešto malo "lokalno-


-Gde si ......(treneru)? Koliko je prošlo da se nismo videli?


* Par godina, Cila ! Jesi´li ovde ili u onim "skandinavskim zemaljama", a i šire "majku ti božiju"?*


-He, he...Soprajz! Ovde sam , kod mojih "ludaka" u Somboru! Sećaš se njih?


*Kako bi mogao da ih zaboravim*


- Daaaa, kakav su (smo) pichvajz pravili kad smo ih vodili na boom , pa kod "česme",pa u "Begeš" na Kleptona, pa...mnogo toga dobrog , pozitivna energija na sve strane, "good old times" i ...
....kullllaža

 

 

----------------------------------------------------------------------------------------------------

U Indiju. Na otvaranje treceg oka. Videli smo sve shto se mozhe videti sa ova dva. Daj trece. A izvinjavam se, ako mozhe ovo trece da mi bude plavo, znate, dobro bi mi ishlo sa zhutom asurom koju sam nabavio u Delhiju. O, izvinjavamo se, potroshile su nam se plave ochi, ali ako stavite nogu na chelo i tako odete u susedno selo, sednete ispod velikog drveta i chekate dovoljno dugo neshto ce vam poplaviti sigurno. O, zar ne postoji neka jednostavnija tehnika? Pa ima jedna po

 

 

- Znash, uopshte nije jasno da li se sprdash sa idejom konceptualne umetnosti ili si pobornik.

- Ne mora da je jasno. Zashto mislish da ovo ima veze sa konceptualnom umetnoshcu?

- Pa ako produzhish josh malo da pishesh stvarno nece imati veze sa nichim. A zashto pishesh?

- Izvire mi.

- O, gde se zapushijesh? Da spasim malo hartije. 

- Zar mislish da je uloga umetnika da poduchava, da napada, ili brani?

- Oh, da necesh da kazhesh da uopshte imaju neku ulogu?

- Imaju.

- Na primer?

 
2008-10-28 19:05:18

Pošto post ?

myredneckself RSS / 28.10.2008. u 20:05

76401_121867789_small.jpg Za blogging ipak treba biti hipster , ili bar wannabe hipster ! Verovatno se skoro svakodnevno srećete sa spamovima u vašem inboxu. O tome sam htela nešto da vam pričam. Neki dan sam dobila dva tri spama, i dok sam se spremala da selektujem konverzaciju i pritisnem „delete forever“, bez čitanja istih naravno, što je moja uobičajena radnja, đavolski sam se posle iznervirala, zbog jednog spama, jer sam iz moje radoznalosti pritisnula click

 
2008-10-27 11:05:15

[02] BLOGORAMA DEVET DVA [4]

bojan ljubomir jugovic RSS / 27.10.2008. u 12:05

350_1060426186881_5040_n_zps0b101c38.jpg

 Nepoznata država. Nepoznat grad. B92 Blog. Subota, dvadeset i peti. Nepoznat mesec. Nepoznata godina. U dnu pozornice, upravno na poslednji zid, postavljeno je nekoliko vertikalnih panela koji formiraju zasebne "sobe" sa različitim dekorom ali u svakoj "sobi" se nalazi monitor sa tastaturom. Likovi, nezavisno jedan od drugog, se pojavljuju isključivo u svojim sobama i "komuniciraju". Povremeno istupe napred, u čist, ogoljen "zajednički prostor", na proscenijum, prema publici.

[Jovan i Anja zagrljeni prolaze scenom.]
 

 

- Zar ne mislish da je mesto ovakvim glupim eksperimentima u poeziji?

- Zashto u poeziji?

- Pa bar je krace.

- Poezija je mrtva. Juche su javili na radiju. Bilo je i u novinama, bio oglas od ozhaloshcene porodice.

- A ti sad probash da ubijesh i prozu?

- Proza nece umreti.

- Bar dok si ti zhiv?

- Ja. I Cervantes.

- O, samo da znash, sva je odgovornost na tebe spala, Cervantes je umro.

- Snacicu se.

- Znash, malo preterjete svi vi shto se bavite bilo kakvom umetnoshcu.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana