učestvovanje u ratu je strašna stvar, na bilo koji način, pasivno ili aktivno.

sam čin oduzimanja života drugom čoveku, ili puko prisustvovanje tome ostavlja tragove na čoveku koji postaju neizbrisivi. dok, kada mi je rođeni brat bio ratni snimatelj i fotograf, za domače i strane medije,  od 1991-1995. i 1998-1999., sam bio relativno mlad i nisam mogao da razumem gde i zašto je taj mladi čovek izgubio dušu i razum, a na kraju i život; ne tako davno sam prisustvovao korenitoj i suštinskoj nihilizaciji ljudskosti kod jednog prijatelja koji je učestvovao u ratnoj stihiji i notornom menjanju životne realnosti, ili kosmičkog balansa, ako želite, kroz oduzimanje ljudskih života, koji njemu lično, uzgred, ni na koji način nisu naudili.

edit

I ARNOLD SCHWARZENEGGER MOŽE BITI TRUDAN

Vrcavi Ben Stiller je upoznao matorca
Jay & Silent Bob su poslati od Tvorca
novca nema ni u filmskoj pari
gola Olga Kurylenko u hladnoj plitkoj bari
svaku rusku bajku jako slabo varim
želudačnu kiselinu povratim na ispeglane stvari
ispegliram u stvari
obratim pažnju na ponudu i tražnju
U vražju mater kupila si parter!

This Masquerade -George Benson

Kakav dan, bar za mene, možda i za druge, koji su bili iznenađeni svim ovim što se dešavalo na prošlom blogu , kao i ja sam priznajem, jer nisam navikao da komuniciram na takav način, Za sve postoji prvi put , rekli bi neki verovatno.

Da li je u pitanju "ruski" fitilj, kako je neko rekao, ne znam,

Ja sam posle svega napisanog siguran da je samo došlo do nesretnog, i neželjenog nesporazuma .

Mnoge okolnosti su išle u prilog tom nemilom

Svi mi koji pišemo blogove imamo po jedan učenički i možda više nego jedan svoj alter-blog-ego. To shvatite kada počnete da pišete blog, a onda posle drugog čitanja otkrijete da to i nije baš ono što ste hteli. Onda naviknete ljude i sebe na određene teme, a sami znate da želite da pišete i o još nečemu što vam se ne uklapa u koncept bloga. Tada je vreme da izgradite svoje drugo (manje ili više tajno) drugo blogovsko ja.

Mene ima na više blog sistema. Na nekim sam se učio, pa sada stidljivo geldam na te početke, ne želeći da ih se više iko seti. Neke sam i sam

edit

- E, a jel' stvarno tvoja zhena nema ukus?

Tako uvek pochinju nashe diskusije. Pitaju me uvek to isto. Kao da im nisam milion puta vec odgovorio.

- Shto me uvek to pitate? Nije to nikakva novost.

- Pa dobro, daj onda neshto originalno, kazhu oni, neshto novo.  

I tu je znak za mene da im pochnem objashnjavati istorijski trenutak u kom zhivimo i da kritikujem sve propuste struktura na vlasti, oko vlasti, ili izvan vlasti, vec prema potrebi i situaciji. Oni su svi uchili shkole, ali su ipak malo zaostali. Ja sam uvek bio ispred, izgradio

Nisam verovala: da ne treba dirati tuge koje žele da tuguju.

Pa je moja postala veća. I ućutala.

__________________________________

-Šta misliš, hoće li neko doći?

-Neće. Mislim da ne čeka. Mislim da se odmara. Možda i od čekanja.

-Šta li to zapisuje?

-Račun? Šta joj je potrebno sa-pijace. I sa pritoka.

-MainStream?

-Tako nekako.

Nemam zapis o slobodi. Mislite da kasnim?......

Kupila sam ogrev i dala da ga iseku i naslažu. Pristiže mi IV rata za ovo od čega živim. A imam i neke rokove koji će prepoloviti sate. Kupila sam rukavice: plavobraon: nijanse obale: uz šal sa printom ČAMCI. Greju me pokreti kojima pišem. Ovi su samo za ukras. I uspomenu na hladno.