Ujutru sam otišao kod jednog profesora da se dogovorim o sadržini kursa koji sam želeo da uzmem kod njega. Predložio mi je da čitam jedan rad od oko sto pedeset strana i da mu svake nedelje iznosim detalje iz delova koje sam prešao. Rad je bio gusto napisan pregled cele jedne oblasti i svakako se nije moglo napredovati brže od oko deset strana nedeljno, zato što je često trebalo pogledati i udubiti se u primarne izvore da bi se dobila potpunija slika i smisao mnogih delova koji su u pregledu bili samo dotaknuti. Rad je zauzimao ceo broj jednog časopisa, a studenti nisu mogli da iznose stručne časopise iz biblioteke na duže od četiri sata, pa mi je bilo neophodno da iskopiram ceo rad da bih mogao da čitam na miru, onda kad imam vremena i koncentracije. Uostalom, čak i da se časopis mogao iznositi na duže, kopija bi mi ipak bila korisnija, jer mogu da popravljam štamparske greške i da slobodno stavljam beleške po margini. 

смењен је драган ђилас. 

               - Uuuuuh!
               - Šta ti je?
               - Ma, ništa...
               - Kako ništa?
               - Lepo.

Stvari su se otele kontroli. Ja pozivam sve ljude pravilnih shvatanja na borbu protiv uticaja neprimerenih sila u našoj sredini. Godinama nisam primećivao rušilacku snagu koja polako i sigurno radi na podrivanju svih onih temelja na kojima počivaju zdrave porodica a time i jedno zdravo društvo. 

Ni ovo nije blog o platanima. Već o nama. Setite se 1990-ih – tada smo gradonačelnika mi birali. I tada smo odabrali Aragorna, šumara, kojim se svi Ovi kite, a da mu ni do kite nisu. Onda smo zbacili mrski režim i doveli Ove na vlast (da, doveli, nisu oni sami stigli gde jesu, mi smo ih tu postavili). I nakon “demokratskih promena” (s kakvom samo tugom te reči stavljam pod navodnike), građani više ne biraju gradonačelnika, sada nam ga režim nameće.

Ovog

               Dakle, na posletku, ispostavilo se da je problem mnogo kompleksniji nego što sam očekivala i da, ma sa koje strane pokušala da ga sagledam, nikako nisam dobijala jasnu i preciznu sliku, a umesto odgovora koje sam tražila, javljala su se sve nova i nova pitanja, da ne pominjem i sasvim neumesno pojavljivanje nedoumica i inih raznoraznih začkoljica koje mi, treba li to posebno naglasiti, ni malo nisu pomagale u mom naumu da stvari raščivijam i postavim ih na pravo mesto.

"

Ovako nešto,)Trebalo je da bude "trash", ali ipak ne

Ovde na blogu ustvari mi nismo ljudi,

Mi smo svi 001101001101010011...( ili kako već , to 0011001010 robot maksa bolje zna da objasni i napiše.) Ne bolje kiborg, mi smo verovatno kiborzi neke nove generacije, po mnogim komentatorima ovde em se ne vidimo,ne znamo kako ko izgleda , ne čujemo se , i tako dalje, a sve to znači pretpotstavlja da niko od nas nema nikakva osećanja koja ovde ispisuje ( iskazuje)

Onda su verovatno, i mnogi sa bloga koje smo imali nekada priliku da vidimo , ustvari

 pritisnuo objavi, greška nije gotovo

p.s.13.28. (nedelja)...ko je raspoložen, neka napiše neku priču,bajku, bilo šta, sve je dozvoljeno,naravno, nikakva tema nije obavezna, može i neka kratka vest, za šta je ko raspoložen,sliku i naravno ...muzika neka poželi bilo šta , potrudićemo se da postavimo, uživajte, kada ja već ne mogu (ubiše me obaveze do večeras)    ..

.Opuštanje,uživanje i dobre vibracije ne da su poželjne, nego obavezne

02.50 h..... magla  kiša, hladno ružno,hm....