Ovaj blog je namenjen za kreiranje programa događaja, najlepše bi molio da se ograničimo na tu temu, prosto preglednosti i efikasnosti radi. Sada izveštaj šta smo postigli.

 Biće događaj u Domu omladine, ili subota ili nedelja oko podneva, do kraja dana rešćemo dilemu. Od njih dobijamo salu, ozvučenje za prigodan govor i muziku, projektore i platna da možemo da pustimo uputstvo za pravljenje ždralova sa YT, i šta god rešimo drugo.

 Kontaktirao sam ambasadu Japanu, odeljenje za kulturu, javiće mi se u toku dana oko

naša. Reakcije u zemlji i inozemstvu?

Ovaaaj... Piranski zaljev. 

 Možda je sve to moja uobrazilja i možda se na Kosovu ne dešava ništa što bi trebalo da me plaši. Možda je sve to lokalni folklorni običaj u kome se takmičari trude da dokažu da mogu dalje da pljunu i da im je barjak veći. Ono što se u Beogradu dešava (a glede Kosova) je možda samo ljubomorni pokušaj da se od lokalnog napravi međunarodno takmičenje.

Danas sam sa drugarima razgovarao o tome koliko je potrebno love mesecno da bi covek omogucio sebi luksuzan zivot ali bez nekih dodatnih perverzija (Pikasove slike i sl.)

Kolega bloger kukusigameni je došao na sjajnu i hvale vrednu ideju da ova naša blogozajednica pokrene akciju pomoći Japanu. Ima reč:

 Pozivamo sve blogere da u skladu sa svojim mogućnostima pomognu akciju pravljenja origami ždralova u Beogradu u znak solidarnosti sa narodom Japana.

Legenda o Ždralu

Tokom istorije, ptice su doživljavane kao životinje posebnih vrednosti i tovarene su značenjima često izvedenim iz legendi i priča koje su preživele tokom mnogih generacija. Ždral može biti ubedljivo najstarija ptica na Zemlji; postoji

Devojke iz osmog su me ignorisale prirodnom nemarnoshcu koje one neguju za dechake svojih godina u ranom pubertetu.  

U mom sluchaju je bilo josh gore. Za devojke iz osmog nisam postojao. Krenuo sam u shkolu rano, nisam imao ni punih shest, i bio sam uvek u nekom drugom filmu. Dok su ostali dechaci skupljali slichice, ja sam igrao klkere, kad sam preshao na slichice, oni su preshli na muziku, kad sam pocheo da slusham muziku, oni su pocheli da idu na zhurke. Godine emocionalnog kaskanja.

Ali devojkama iz sedmog sam bio osmak kao i svaki drugi. Bojanu sam upoznao

- Идемо вечерас у Турску Чаршију, каже ми, у Сули Ан.

Кроз маглу се присећам да је то стара грађевина, некада преноћиште за караване, а да је данас у њу смештен део ликовне академије.  

- Нека изложба?

- Не, уопште не, али звучи добро.

*

  " odlučite se već jednom šta hoćete u životu"

Đenka

ili blog otvoren za trolove!

"Bog je hteo da  napravi svet za 10 dana, Chuck Norris mu je dao 7"

Ovaj tekst je inspirisan mojim interesom za operu, mojoj uspomeni na babu, sećanjem na jedan vic, i skorašnjim diskusijama na blogu o tome kada i zašto neki dijalekt postaje jezik. Za lingvistiku i srodne nauke ja sam potpuna neznalica. Meni je samo sve ovo veoma zabavno. Poznavaoci opere, molim vas ne popravljajte mi greške u libretu, ovo je samo moguće vidjenje istog. Poznavaoci torlačkih dijalekata, takodje vas molim da mi ne popravljate greške, ovo je dijalekt moje babe, onako (nesavršeno) kako ga pamtim. Ona je, slično kao Kronkajt ali mnogo pre njega, volela da završi svaku priču sa “i takoj i toj bidna”. 

* * *  

Probao sam da dodam akcente gde mislim da je trebalo (ponekad su verovatno završili i na pogrešnom mestu). Rečnik manje poznatih reči i izraza je na kraju. Nisam insistirao na kompletnosti. Uostalom, tekst je na srpskom, zar ne?