Emisija „Trenutak istine” emitovana preksinoć na TV Pink, u kojoj je voditeljka ovog kviza Tatjana Vojtehovski svoju gošću pitala „Da li ste ikada doživeli orgazam tokom seksualnog odnosa sa vašim ocem?”

izvor

...Kodeks RRA
1. Правни основ

Правни основ за доношење Кодекса понашања емитера налази

Sa zakašnjenjem sam pregledao Njujork Tajms, da bih se veoma iznenadio kada sam u (jučerašnjem) uvodniku tog dnevnika, koji ima milionsko čitalaštvo, ne samo u SAD već i širom sveta, video naslov - THE SHAME OF SERBIA.

Štrecnulo me nešto, pitajući se o čemu se sada radi.

A onda sam video da ga je napisala Ms. Nataša Kandić, razglabajući o slučaju generala Ratka Mladića i njegovom izručenju Hagu.

Za mene je ta afera sa Mladićem, kako-tako,

 Suprotno logici, ovde je neophodno imati odgovore da bi se steklo pravo na postavljanje pitanja. Ovde je, dakle, dozvoljeno postavljati samo retorička pitanja. Kao na primer: "Ne mislite li da je 2 i 2 jednako 4?" Da lepo čoveku dodje da kaže - ne, ne mislim.

Ne mislite li da je zločin seča platana? Pa se ti usudi da kažeš: nemam pojma, odakle ja znam da li su u pravu ti "doktori za drvo", Djilas & co ili (to  tako deluje) neki večiti dežurni gradjani koji "brane" već nešto od već nekoga ko je za tu priliku označen kao zlikovac, Rome ispod Gazele od preseljenja

Dok sam vozio na posao primetim da mi je neki kreten slomio levi retrovizor. Kad mi tako počne jutro uvek znam da će biti svačega tog dana. Kupim burek usput i onako ga uvijenog samo bacim na suvozačko sedište, jer ne volim da vozim i da jedem. 

Kad sam stigao na posao vidim da mi je uginula ribica u malom akvarijumu koji čuvam u kancelariji. Neko izvadio gajtan grejača za akvarijum iz utikača i tako bilo ostavljeno cele noći. Kakvih gadova ima, da ne poveruješ.  

Kad sam stigao kući, eto Njanje ispred kuće uzima poštu iz sandučeta. Stanem i otvorim

"KISS je delanje, Occam oštrica je razumevanje"
U rasponu od sedam vekova među ljudima, a u sasvim različitim oblastima, se javlja jedna te ista, šarmantna, zavodljiva, skoro utešna (i meni tako očigledno istinita) ideja o - neizbežnoj jednostavnosti svega. Ideja koja nam je (paradoksalno) izgleda tako neverovatno komplikovana da je ljudi sasvim retko pominju ili primenjuju, ako uopšte.Kao da ljudi ne vole kad je jednostavno.
Ideje jednostavnosti su o tome kako je sve ono što ljudima nije jasno, nad čim su zapitani i što vide kao privatni, sopstveni, naučni, istraživački ili opšti problem, sve ono što nam izgleda sasvim nerešivo, da je sve to ustvari takvo da, pre ili kasnije, (našim radom ili samo od sebe), dobije jasnoću, rešenje, odgovor koji je upravo najjednostavniji mogući od svih mogućih odgovora i rešenja koji su nam (možda) padali na pamet.
Od ovih dveju ideja razdvojenih vekovima, prva - Occam`s razor (Okamova oštrica, britva, sečivo) potiče iz XIII veka, a druga - KISS iz XX veka.

Kolega bloger kukusigameni je došao na sjajnu i hvale vrednu ideju da ova naša blogozajednica pokrene akciju pomoći Japanu. Ima reč:

 Pozivamo sve blogere da u skladu sa svojim mogućnostima pomognu akciju pravljenja origami ždralova u Beogradu u znak solidarnosti sa narodom Japana.

Legenda o Ždralu

Tokom istorije, ptice su doživljavane kao životinje posebnih vrednosti i tovarene su značenjima često izvedenim iz legendi i priča koje su preživele tokom mnogih generacija. Ždral može biti ubedljivo najstarija ptica na Zemlji; postoji

Ja sam Napoleon. U to ne može biti nikakve sumnje. Ja sam jedini koji tako misli i upravo to je nepobitna potvrda mog identiteta.

Dani slave su iza mene, zatvoren sam ovde na Institutu Sveta Jelena, ali ne žalim se. Šetam, sedim, opet šetam, malo napolju, malo u sobi, i razmišljam. Svoje misli zapisujem na blogu. Čitanost je jako mala, ali to me neobično raduje. Mrzeo bih da je drugačije. Oh, oh, kako bih to mrzeo.

Tema ovog bloga je, bar za mene, sadržana u naslovu. Ali ja nikad ne pogodim koja je tema mog bloga. Blog je dugačak pa izaberite. Od privatizacije britanske železnice, preko ukrštenih reči, do ... spremnosti za put. 

 Pokušavam ovih dana da napišem blog o jednom teškom matematičkom problemu, pa sam u predahu razmišljao o tome šta je u matematici ljudima intuitivno prihvatljivo, a šta ne. Naime, mi smo svakodnevno suočeni sa potrebom da pravimo procene, da u nedostatku kompletne informacije nagadjamo ishode dogadjaja, ili, naprosto da igramo na sreću. Takodje je poznato da smo u toj proceni verovatnoća prilično loši matematičari, ali se