ARHIPELAG je objavio DNEVNIK JEDNOG GRAĐANINA i sledi reč o knjizi koju reče LJUBOMIR ŽIVKOV ...

 

OKUPACIJA U HILJADU SLIKA

 

Pomisliš, umoran, da su svi tankoćutni ljudi zaćutali kao Andrej Rubljov, da su svi odvratili pogled od okupiranih, upropašćenih, srušenih ili unakaženih delova Beograda, kad, nadleće prestonicu duh, da kažemo

 

 

              Gost autor Kleinemutter

 

               Imam dilemu i treba mi tumačenje: da li se i ova deca računaju u decu i to u u okviru onih kampanja  ,, za Našu decu”???
                Molim Vas, kad već pričamo, da mi odgovorite na pitanja:

 gost autor: Tasa

 

 

 

 

gošća autorka: Aleksandra Aksentijević

tekst preuzet sa portala bookvica 

 

 Često opisivane kao „autobiografske“, priče Lusije Berlin zaista jesu uzorno delo autofikcije, jer je nadgradnja pretpostavljenog autobiografskog predloška u toj meri uspela da čitaocu ili čitateljki zapitanost nad autentičnošću opisanih događaja brzo postaje najmanje zanimljiv sloj priče.

 

 

Ovih dana, povodom četrdesetogodišnjice smrti Josipa Broza Tita, raspravljalo se o tome šta nam je donela "komunistička diktatura". Zapravo, rasprave tu i nije bilo, pošto "narativ" nije bio pluralistički nego monistički - svi su se manje-više slagali u manje ili više negativnim ocenama. Ovo je, međutim, zgodna prilika i da se osvrne na

 „ Ako želite da nas ubijete dođite po nas“!!!!!!

Gost autor: Kleinemutter

                                          Dragi blogodrugari,

               molim vas da pomognete novčanom donacijom malom Alliju Tokoviću iz
Beograda da dobije tretman koji će mu sačuvati nerv do operacije u
Milanu koja ga čeka kad prođe ovaj užas.

Prolaze godine, protiču decenije, menjaju se režimi, ali jedno ostaje isto i stalno: Ministarstvo odbrane koje upravlja vojskom uvek je imalo na raspolaganju budžet veći 5 do 6 puta nego Ministarstvo zdravlja. Tako je, na žalost, bilo i protekle 2019. godine.

A onda je početkom 2020. godine nahrupila pandemija. I opet su najveću

Gost autor: Gospođa Klara  

Osvanuće i taj dan, jednog dana, kad se završe ovi dani. Ponavljanje iste reči u jednoj rečenici je u funkciji insistiranja na činjenici da vreme kao dimenzija dostupna našoj percepciji i dalje postoji, iako se nekako čudno zakrivilo, ušlo samo u sebe i pretvorilo u niz jedinica koje se ne nižu sukcesivno, već su se sabile u jednu tačku, jedan beskonačni dan tokom kojeg jedino imamo pravo na rutinu, kako u razmišljanju, tako i u... hm... aktivnostima.
Nego, da skratim uvod koji će da zaglavi ili u metafizici ili u kvantnoj fizici, i da postavim pitanje.

                ""