Pretposlednja glava ovog dela.  

- Da li će me tvoj otac zaista podržati ako budem hteo da unapredim svoje vojvodstvo? - upita on bez okolišanja.

- Mi ulažemo u svoje prijatelje. Ovo će selo doživeti pravi procvat već iduće godine, ali mislim da bi prvo mogli da ti damo materijalnu podršku. Već sam poslao ljude po sanduk srebra kojim ćemo platiti pravljenje zidina oko njega - odgovori vilin-princ. 

Autor:  Juval Noa Harari

 FEJSBUK I  LJUDSKE ZAJEDNICE

 Kalifornija je navikla na potrese, ali politički tremor američkih

izbora 2016. godine ipak je za Silicijsku dolinu bio neugodan šok.

Shvativši da su dio problema možda i oni, računalni čarobnjaci

reagirali su na problem radeči ono što inženjeri rade najbolje: traženjem

tehnološkog rješenja. Najsnažnija reakcija bila je u Facebookovu sjedištu

u Menlo Parku. Naravno. Facebook se bavi društvenim mrežama, pa

je najviše usklađen s društvenim nemirima.

Nakon tri mjeseca preispitivanja, 16. veljače 2017. godine Mark

Zuckerberg objavio je hrabar manifest o potrebi stvaranja globalne

zajednice i Facebookovoj ulozi u tom projektu. U govoru koji je nakon

toga uslijedio na prvi put održanom Facebookovu samitu zajednica 22.

lipnja 2017., Zuckerberg je objasnio da su sociopolitički nemiri našeg

doba - od raširene zloporabe droga do ubojitih totalitarnih režima -

velikim dijelom uzrokovani raspadanjem ljudskih zajednica. Zažalio je

što „desetljećima broj članstva u raznim vrstama takvih zajednica

opada za čak četvrtinu'. „To je mnogo ljudi koji sada smisao i podršku

trebaju pronaći negdje drugdje." Obećao je da će Facebook biti

predvodnik borbe za obnovu tih zajednica i da će njegovi inženjeri

preuzeti teret koji su odbacili župnici. „Počet ćemo razvijati neke alate",

rekao je, „kako bismo olakšali izgradnju zajednica.“

- I, tako vam kažem, poštovani moji prijatelji, te naivne budale su se upecale na moje stalne zahteve. Dobićemo još jednu planetu da je kolonizujemo i uz to je plodna i lepa kao taj njihov prokleti Evelon.

Opet Anonimni Autor, nastavlja svoju priču o kriptozoologiji... 

Ako se još sećate rasprave sa mog prošlog bloga posvećenog jednoj izmutiranoj vrsti šumskih demona, sigurno ste zapazili da je Kakapo pomenuo zanimljivu temu o jednopolnosti balkanskih vilinskih stvorenja. I ako na ovim prostorima već postoje mnogi neosporni autoriteti na polju kriptozoologije, usudiću se da sa svog stanovišta stručnjaka za stare vilinske hronike, iznesem neka gledišta koje su u očiglednoj koliziji sa njihovim stanovištem.

Ovom problemu pristupio sam, po svom običaju, vrlo metodično i zaključio da se ovdašnji pristupi kriptozoologiji mogu podeliti u četiri kategorije:

1. Peregrašev pristup. Zasniva se na mnogim etnološkim pričama i podacima koji su postojali u državnoj administraciji, ali su zbog navodne neozbiljnosti kriptozoologije kao naučne kategorije uporno sklanjani od javnosti. Uz sve to, on koristi i privatne spise poznatih ličnosti kao i pronađene artefakte, što povećava verodostojnost njegovih teorija. Postoje, međutim, prigovori da se ova metoda isuviše oslanja na folklorna verovanja i da je prekruta u svojim stavovima, prosto nepropustljiva za nove ideje. Činjenica je, međutim, da je i pored prigovora A. Peragraš, nesumnjivo, doajen naše kriptozoologije i čovek koji je više od ikoga učinio da ona dospe u „žižu javnosti"

Četvrtak i za one koji bi da odmore od politike - vaše uobičajeno druženje sa Anonimnim_Autorom.

Da skratim priču - Un u akciji! 

Dve nedelje kasnije, u dvorani Majke Magle, sve četiri vile stajale su ispred Haldirovog prestola. Njihova mala misija na Krakhajmu proglašena je opštom katastrofom. Haldir je, naravno, imao doušnike među Torvildovim vikinzima i oni su, naravno, uglavnom tačno opisali šta se tamo dešavalo, uz malo ljudskog preterivanja, razume se. Prosto neverovatno, ali glas o tome je stigao mnogo pre nego što su se vesele vile pojavile, vodeći na dugom konopcu jednog zgodnog mladog preneraženog sveštenika i tri izmučene kaluđerice. Za razliku od severnjačkih morskih sokolova, vilenjaci nisu imali običaj da uzimaju zarobljenike, robove, niti išta slično. Vile su se u svojoj brizi da pošteno ispune zadatak, izgleda malo zanele.

Haldir je sedeo na svom velikom izrezbarenom tronu sa glavom u rukama, a Nim, koji mu je uvek stajao sa leve strane vikao je na skupinu iz sveg glasa. Sledećeg momenta Kju i Frija skliznuše nečujno u prostoriju i stadoše pored Sigruda Napovilnog malo udaljenog od grupe vila, jer je on ipak ovde imao status gosta. Tu su bili još Anunel i Nazz, Linelina deca, crveneći po običaju zbog majčinih postupaka, iako je trebalo da su se tokom vremena navikli na to... Ugledavši vilin-princa, zapenušali Nim osu viku i na njega:

- I ti, uobraženi balavče! Ti si nam je doveo. Misliš da je u redu da svaku divljakušu koja malo bolje izgleda zavileniš! Pogledaj sada šta je uradila... -

I dalje gostuje Anonimni Autor. Nova glava - prvi deo:

IMIROVI ZUBI

Toga dana, vreme je, kako im se činilo, vrlo sporo prolazilo. Izgledalo je da posle podne traje čitavu večnost. Konačno, posle malo mrmljanja sebi u bradu, Un se reši da razbije tišinu:
- Gde idemo, kada se toliko žurimo? Zar je toliko važno da noćimo baš tamo? -
- Nekoliko sati jahanja ka severu nalazi se jezero Ralk, koje se nastavlja u bezbroj močvara i zalazi duboko u ovu šumu. Na njegovoj istočnoj strani uzdižu se Mrtvi bregovi. Između njih su stare ruševine. Tamo ćemo se noćas ulogoriti. - objasni Kju precizno.
- Imirovi Zubi! - povika Un, stresavši se od straha - Na tom mestu nema ničeg dobrog. Mračne sile vazda se tu okupljaju na prokletom tlu. To je stanište utvara! -

Vojislav Stojković a.k.a. Džeremaja : "DOKAZ" , u obradi blogokolege amika

Uživajte : ) 

gost autor: drzurin otac

Prekjuče sam s njom sjedio na obali Vrbasa. Cijela dolina oko nas je bila zelena, i jedino su se njene oči plavile. Do bola. I kosa joj je bila ofarbana u crno, jer sam  to   j a   želio!

Pozivam je da uđemo u auto, a ona mi kaže: - Molim!

Samo to izgovara dok joj glavu držim  u  krilu neprestano je ljubeći...

Prošlo je  skoro  punih pedeset godina od tog „prekjuče“.  – Šta radiš? – pita me. – Pišem! - odgovaram joj.

Vilinsko naselje uopšte nije bilo tako veličanstveno, kako su to smrtnici očekivali. Gomila tamnih otvora na priličnoj visini zjapila je iz litica. Iz nekih od njih pružali su se viseći mostovi ka stoletnom drveću sa druge strane, gde se nalazio čitav sistem kućica u krošnjama. One su bile vrlo različite po obliku i veličini. Neke okrugle, sa kupastim krovom, neke kvadrataste sa krovom na četiri vode, veće i manje sa različitim doksatima i terasama, povezane međusobno na najneverovatnije načine.

Jedno pravilo zapažalo se svuda. Središnji stub kuće uvek je činilo živo drvo, a oko njega je oblikovana građevina čiji se kosi, šiljasti klrov stapao sa deblom. Sve zgrade bile su isključivo od drveta, divno izrezbarenog i ofarbane u žive boje sa posrebrenim i pozlaćenim šarama i detaljima. Među njima uzdizale su se prostrane platforme, majstorski smeštene u račve drveća gde god je to bilo moguće.Te su kuće bile spojene mostićima i lestvama, što je zavisilo od njihovog broja i položaja na drvetu.

Gost autor: disident79

Nekada davno u nekom dalekom gradu živeli su ljudi koji su želeli da imaju lepu i modernu odeću, ali nisu sebi mogli da je priušte.