gost: kukusigameni

 Bio jednom jedan čovek, tako srednjih godina, avanturista. Muvao se po Africi, tražeći đavola. I tako, kako ga je Bog dao blesavog, znaš našta mislim, izgubio se usred džungle. Svi otišli tamo, on onamo i cvrc, osta čovek sam. Tražili ga, ovi njegovi, tražili ali badava. Dobro, bio je on snalažljiv, ne može se

Gost autor: Stjepan Mimica

Sa šalama oprezno, katkad se ostvare.

Moje uvek.

Neizostavno!

Gost autor Laurenna:

Ja naprosto ovo moram da podelim sa svima vama.

Kada radite u kancelariji sa preko deset žena, i kada im saopštite da ste rešili da uđete u bračnu zajednicu, počnete da dobijate razne savete (čak i ako ih ne želite). Tako na primer, u petak mi je koleginica prenela savet kojim je nju prosvetilila matičarka: Slušaj dete, ako te muž zove u šetnju a ti imaš sudove da pereš, ostavi sudove, oni će biti tu i kad se budeš vratila iz šetnje. Nemoj da te zove pet puta pa ti svih pet kažeš da moraš sudove da pereš. Izađi, uradi to što on hoće. Druga se, pak, udaje u junu. Njeni i njegovi roditelji ne mogu da se dogovore oko muzike na njhovoj svadbi. I svadjaju se.

Stoga, ovaj će tekst biti.. kao krpena lutkica, pomalo od mojih sećanja na ono što mi je ispričala ranije, pomalo od njenih koje je uspela da mi nabaca na "papir" ovih dana.

Uz izvinjenje onima koji prate Sagu . Nisam stigla ranije da postavim - evo vam kraj ove glave. 

To veče umre Sergrej. Još se razgovetno sećam njegovih poslednjih trenutaka. Ležao je na otvorenom sa nama, i uskladištenim namirnicama, jer ovo je bio klasičan drakar i nije imao podpalublja. Posada je stalno bila izložena suncu, ili vremenskim neprilikama. Pored njega je bio njegov iskidani oklop, koga pored sve njegove čvrstine i masivnosti, pobediše severnjačke sekire. Grudi su mu bile zavijene belim krpama, kroz koje su rane uvek ponovo krvarile, ma koliko puta ga naši ranarnici previjali. Naravno ja, blesavi dečak, nisam kod sebe imao dooua da mu pomognem.

Gost autor: Eli Lacrosse

Nedavno se u Kragujevcu dogodilo nešto što bi u gotovo svakom evropskom gradu bilo okarakterisano kao vandalizam neviđenih razmera – nestao je spomenik! Radi se o bronzanom poprsju Vuka Karadžića iz 1964. godine, radu vajara Dragana Panića, jednog od ne baš brojnih Srba koji su obrazovanje sticali na École nationale supérieure des Beaux-Arts u Parizu.

U gradu u kojem se uveliko

Ponovo imam gosta, ovaj put u pitanju je Đorđe Krivokapić, pravnik beogradski i bloger.  Ima reč:

U http://www.kvalifikuj.me/?p=67  tekstu (ukoliko već niste savetujem da ga pročitate pre nego što nastavite ovaj post: )  na osnovu šturih medijskih saopštenja i nekoliko pretpostavki pokušao sam ustanovim razloge za Goranovo hapšenje. Policija se u toku 3. marta oglasila saopštenjem čiji tekst prenosim u celosti:

Pripadnici

Gost autor: Stjepan Mimica

AUTOR JE ZAMOLIO DA OVAJ TEKST BUDE OBRISAN. POSTOJI OPRAVDAN RAZLOG

 Uživajte u novom blogu moga gosta - docsumann-a!

Ako je Keruak umjeo da ljudima otkrije neonsku dugu u barici ulja, onda je Danijel Žeželj u tu istu baricu umočio tešku metalnu šipku i njome iscrtao jedan jedinstven, mračan i ujedno divan svijet.
I nekako mi se čini da ga je, kao obris leša prilikom uviđaja, crtao direktno na mjestu radnje - na tvrdom gradskom asfaltu...

Gost autor: fantomatsicna

Možda ste se nosili mišlju da negde odete, da nešto promenite u životu nabolje. To je velika odluka za svakoga u životu jer često i onda kad uspete u svojoj nameri  nailazite na nova iskušenja. Ako ste u tim razmišljanjima nekad pomislili na Novi Zeland onda ću pokušati da vam pokažem put do informacija i doslikam šta vas može