Mnogi blogeri uglavnom samo komentarišu, ali ima i dosta onih koji pišu tekstove. Neki budu konstruktivni, neki provokativni, neki kritikuju, neko i ispadne duhovit, nekome promene status, neki se druže i van bloga (dvoje su se tako smuvali),

Gost autor Kosta Babić

Sećam se mog banatskog jazavičara Bobija.Mnogo me je voleo a ja sam bio klinac i još više voleo njega.Mada nisam voleo kad odem da kakim u bašti (jer me mrzelo da odem u WC).Onda se on odnekud stvori i prvo lizne moju kaku pa onda mene po licu.Sve sam mu oprostio jer, on je bio moj najbolji drug.Bobija sam poslednji put video naduvenog i iskeženog kako leži otrovan na izoranoj zemlji te iste bašte.
Veliki broj životinja ne želi da živi sa ljudima.Nikad nisu pristale da budu ono što mi zovemo DOMAĆIM životinjama.Ne žele da žive

Kada prost svet ne poštuje zabrane, tada postoji mnoštvo surovih kazni. Kada vladar ne teži da mu naredbe budu jasne, šire se lake kazne. Kada postoji mnoštvo surovih kazni, a još se šire i lake, to znači da državu preplavljuju zločinci. I tada bogati neće uspeti da sačuvaju svoj imetak, a siromašni neće moći da se bave svojim poslovima, oranice će zarasti u korov i država će osiromašiti. Kada oranice zarastu u korov, narod nabavlja hranu nepravednim putem; a kada država osiromaši, vladar će deliti manje nagrada. Zato, kada zemljom upravlja mudrac, kažnjavani zločinci ne zauzimaju državne položaje, a zlotvori ne postaju činovnici. Ako kažnjavani zločinci budu na položajima, plemeniti ljudi počeće da preziru svoje položaje; ako zlotvori budu išli odeveni u svilu i jeli meso, prost svet će pokušati da stekne korist na isti način. Ako plemeniti ljudi počnu prezirati svoje položaje, oni će se stideti i svojih nagrada; kada prost svet pokuša da stekne korist na isti način, počeće da se razmeće svojim zločinima. Zato je surovo kažnjavanje zlotvora upravo onaj način pomoću kojeg se suzbijaju zločini, a dodeljivanje činovničkih položaja i plemićkih zvanja je način pomoću kojeg se podstiču zasluge.

Danas država uvodi plemićka zvanja, ali ljudi ih se stide; uvodi kazne, ali ljudi im se podsmevaju. Uzrok tome verovatno leži u nedostacima zakona i metoda upravljanja.

gošće autorke: biljana pajić i arijana obradović

Istina je – irski ples je više sport nego ples! Uz svu fizičku spremnost i sate i sate treninga, tu su i takmičenja koja mnogo više podsećaju na sportska nadmetanja nego na ples kao umetnost. Nama se, kao plesačima, to dopada. Takmičarski duh je uvek dobro razvijati do izvesnih granica, a s obzirom na neophodne pripreme, tempo treninga i stečeno znanje nam daju dobru osnovu da taj naš sport kasnije razvijemo u umetnost na sceni pred publikom.

...   posle podne se kupao”

iz dnevnika F. Kafke

Gost autor: 'vlad_aleksh'

Počinjem da se budim već oko 5h. To su valjda posledice trauma zarađenih u onim brojnim ratovima za jugoslovensko nasleđe. Udeo nečiste savesti takođe nije zanemarljiv. Konačno i potpuno se razbudim oko 8h. Tada ležim na leđima, piksla na stomaku, naizmenično uvlačim i izvlačim dim iz mešine što je plućima zovu. Ugasim cigaretu (bacim je u raščepljenu ambalažu od mleka koja je napunjena nekom groznom crnom tečnošću) i okrenem se na stomak. Počinjem da mislim na tebe. Nežno te milujem po abdomenu i diskretno pokušavam da uvučem ruku u tvoje gaćice. Ti mi elegantno sklanjaš ruku i upozoravaš da zbog ovakvih naglih poteza niko neće ozbiljno shvatiti moje pisanje. Ja se trgnem i iskočim iz kreveta, iako me zabole levo ćoše i za čitaoce i za kritičare. Ionako nemam nikakvih ambicija.

Uzimam grickalicu i sečem nokte na rukama, čovek barem mora biti uredan. Svaki moralni pad počinje nehigijenom. Na nogama sečem nokte samo kad idem na bazen. Namerno dozvolim da padaju po podu, pa ih zatim tražim i sakupljam. Nađem ih osam. Tražim još malo, napregnem oči, zalegnem na patos, što rezultira pronalaskom devetog nokta. Nikada nisam pronašao svih deset. Kad malo bolje razmislim, ja verovatno imam devet prstiju. A gde li je onaj deseti, stari Jug Bogdan?

                 Ovo što sledi je rezultat jedne lepe zaigranosti provučene kroz komentare na jednom mom postu od pre godinu i nešto jače. Učinilo mi se da je vredno toga da se nađe kao zasebna celina.

                 ON je kuksigameni, a ja sam ONA.

Napomena 1: Kukusigameni se neće pojavljivati kao komentator. Volela bih da je drugačije...

Napomena 2: Naravno, dobila sam njegovo odobrenje da objavim ovaj naš rad u četiri ruke.

Napomena 3. Samo za kolegu niccolo(a): uprkos obećavajućem naslovu, ne, ne delim šampite onima koji svrate.

Evo, da ne kažu ljubitelji kako sam ih predugo ostavila bez nastavka ;)

Treći deo bitke: 

Bitka se tada nastavi i pamti se da se sa broda besraka, posle nje, nijedan preživeli nije vratio u Norvešku. Pošto smo, udruženim snagama, za nekoliko trenutaka počistili naš oštećeni drakar od neprijatelja, mi provalismo na brod kraljevih ljudi. Kako im je dobar deo posade već bio izginuo, pružajući podršku bersercima, tu otpor beše slab. Šta sam ja u tom trenutku pomislio, i zašto sam krenuvši za Olafom dozvolio da se rastanemo, to ni danas neću razumeti. Verovatno se u toj silini njihovog napada, rodila u meni nada za pobedu, i ja sam krenuo besno na neprijatelja, želeći samo da ga odbijem što dalje od moje mile Rusale. 

Četvrtak, i, kao što ste navikli - družite se sa anonimnim_autorom.

Posle skoro dva meseca, konačno kraj ove priče o Eriku Krvavom. Od iduće nedelje, vraćamo se Friji i Un.

Spolja su dopirali zvuci borbe i jauci umirućih. Uskoro krici nadjačaše zveket metala, što je značilo da je Sigvratova vojska konačno sasvim razbijena i da sada saveznici love poslednje preživele i pogubljuju ih. Nekoliko minuta kasnije i to se utiša. U prostoriju gde su Erik i Nim držali posmrtnu stražu nad telom Vilin-kralja uđe Snori Rutavi praćen nekolicinom vilenjaka.

I dalje gostuje Anonimni Autor (kunem se, registrovao se - valjda ce se udostojiti i da pocne da odgovara na vase komentare, ukoliko ih bude bilo) 

Posle obilnog jela društvo se počelo bolje osećati. Grupa pridošlica čak povede neusiljen razgovor. Za to vreme tri prilike u kostimima sa šarom lišća, sedele su na kolenima i nemo ih gledale. Momak u plavom plaštu izdvoji se iz gomile, priđe Kjuu i stade nešto da priča o oružju. Vilenjak mu je samo lakonski odgovarao, gledajući „kroz njega", jer je tako uspevao da pogledom obuhvati i sagovornika i društvo iza njega. Iskusno Kjuovo oko nije moglo a da ne primeti pažnju sa kojom Urlik i njegovi drugovi prate mladićev nastup. 

gost autor: gavros

Marko Đorđević je doslovno svjetski a naš! Jedan je od najinovativnijih bubnjara današnjice (prema magazinu Modern Drummer), kompozitor i profesor na Berkliju koji duži niz godina živi u Njujorku a nastupa sa raznim muzičarima širom svijeta.