... UFURAVALI NAM ISTINE, CRNO BIJELE" (ili "mejlačenje")

Gost autor: St.Jepan

Necu mnogo da duzim vec pero prepustam Wukadinu , a vidimo se u komentarima.

NA sajtu Peščanika je poznati naučni i društveni radnik, i nama poznati bloger Milan M. Ćirković napisao edukativan i nadasve interesantan tekstić u obliku duhovitog testa - Koliko ste zaglupljeni

http://www.pescanik.net/content/view/6334/1083/

Kriterijumi su veoma strogi. Dolazim u iskušenje da s njegovim kriterijumom debatujem odmah, ali neću kvariti zadovoljstvo rešavanja testa. Pa izvolite, rešite prvo njegov

Mediji će sada pokušati da ubede i nas i Egipćane da je priča uglavnom završena. Vojna hunta je dala kontradiktorna obećanja dvema stranama ("inostranstvu" i svojim građanima), a neće biti "interesantno" da se izveštava koga će da proba da prevesla.

Jedna od najneispričanijih priča glede egipatske revolucije je udeo radničkog pokreta. O svemu se škrabalo, fejsbuku&tviteru, paranoisalo se (i dalje se to čini) o udelu Muslimanskog bratstva (tone mastila i piksela) itd. Egipatski radnici, kao i u prethodnih pet godina, nisu bili tema, koja će zaokupiti globalne medije. Čisto da malo popunim tu rupu, kao i da pružim uvid u jedno razmišljanje dan posle, prenosim današnji blog egipatskog novinara, blogera i aktiviste Hosama el Amalavija.

Evo kako sam i obecao. Bloger Hansel je zapoceo veoma zanimljivu temu o digitalizaciji TV signala u Srbiji. Posto je bilo dosta zucnih rasprava, bilo je i dosta lutanja, zamolio  sam  jednog od nasih najvecih experata, Aleksandra Luj Todorovica da bude gost na Blogu B92 i da nam pojasni o cemu se radi.
I evo texta.
PS: Molim Blogera Hansela da nastavi tamo gde sam ja stao i da preuzme Blog. Hvala mu unapred.

A.

U današnjem članku Roberta Fiska, koji se logično odnosi na jučerašnje događaje, on fiksira prelomni momenat na popodne 30. januara, kada je Mubarak naredio Trećoj armiji da pregazi tenkovima demonstrante na Tahrir trgu (pažljivi gledaoci Al Džazire se mogu setiti da su tog dana na tenkove montirani oni buldozerski dodaci, koji su veoma zloslutno izgledali). Oficiri su odbili poslušnost.

Vlast se nikad zapravo nije valjala ulicama Kaira (mada ne treba podcenjivati niti zaboraviti demonstracije u svim gradovima Egipta), iako nije bilo jasno u čijim je rukama u poslednje dve nedelje. Sada se nazire da je bila u armijskim.

Vrlo kratkim saopštenjem, sada možemo reći već bivši, potpredsednik Omar Sulejman je objavio da je Hosni Muhamed Mubarak gotov, te da je vlast ostavio Visokom savetu oružanih snaga. Hmm, upravo ono što je El Baradej prizivao juče posle tog istorijskog Mubarakovog "netju". (Neko je tada tvitovao pitanje koliko puta je Nikson rekao da nikad neće podneti ostavku).

gost autor: st.jepan (mimica) 

fragment poliptiha Srdjana Markovića - Djileta 

..................................................................... 

Priča je, videćete, sjajna, al' najpre jedna mala digresija.

I nemoj posle da bude da vas nisam upozorila!

Najozbiljnije.

Ove nedelje jedna princeza iz mog komšiluka puni 14 godina. Njena mama, naša blogokoleginica, zamolila me je da je ugostim, jer eto, posle dugo vremena, ima potrebu da se prvi put oproba u pisanju i ispriča najdramatičniji događaj princezinog kratkog života.

Priča je stvarno dramatična, i potresna, stoga, najozbiljnije, pripremite maramice...

Moja gošća je JECINAIMISINAMAMA:

Sledi, naravno, bitka.

Prvi deo iste. 

P.S.

Kome treba XI glava, i Autor i dalje odgovara na pp. ;) 

„Govoriš gluposti!", pobunih se ja, „Znaš sigurno da ću pasti pored tebe, ako ti ostaneš na brodu. Nadam se da ćemo oboje pobeći u šume i nastaviti tamo da živimo, sa mojim narodom. Što se kraljevih ljudi tiče, ti nespretnjakovići nikada ne bi mogli da uhvate vilenjaka u šumi, čak i kad bi im čučao na grani iznad glave. Mogli bi smo otići do Šume Trolova, potražiti pomoć u ljudstvu i našim brzim brodovima i ponovo zagospodariti morem, pretvarajući Onundove drakare u prah i pepeo. Zašto to odmah ne uradimo? Obala je tako blizu!"

„I ja bih volela da vidim tvoj narod i šume o kojima si mi toliko pričao. Naročito sada, kada me na moru čeka samo smrt. Ali, ja sam vikinški vođa. Ne mogu da ostavim svoje ljude koji su za mnom krenuli protiv svog kralja, sada, kada treba ginuti. To nikada sebi ne bih oprostila, dok sam živa. Kako bih i jednom od ljudi iz mog kraja pogledala u oči? Moje je da pobedim, ili umrem sa njima. Možda ću na kraju bitke, kada sve već bude izgubljeno, imati pravo da potražim spas. Samo to treba doživeti, vilenjče", reče ona, i po prvi put u životu mi se, jecajući, obesi o vrat. 

inspirisana poslednjim

milutinovim blogom, edi - va ima ideju:

 ili pohvala opetovanom čitanju,

ili Strahinj Ban - Crven Ban

ili otvoreno pismo Komisiji za imenovanje ulica 

Gost autor: Stjepan Mimica

 ...................................

Ponešto stvarno treba pročitati iznova.

Čudo je to ponovno čitanje, sve ispretura!