Gost autor kleinemutter   

EDIT: Na kraju teksta se nalazi predlog naše blogokoleginice Iqiqiq za mejl koji bi trebalo poslati na uz njega navedene adrese. Ne bilo vam teško da skrolujete ako ste voljni da u tome učestvujete.       

 

                    Prošle godine sam bila 30 dana u bolnici. 2, 5 meseca nisam mogla da ustanem iz kreveta , čak ni do toaleta. Nisam imala kome ostaviti dete , koje je potpuno zavisno od tuđe pomoći u svim životnim funkcijama ( hranjenje , oblačenje i sve ostalo).

Ponosim se što imam prijatelja, školskog drugara iz okoline banje Rogaške Slatine, jednog od najuspešnijih menadžera današnjeg vremena, koji je u zadnjim godinama bio tihi dobrotvor Milenenin za vreme njene teške bolesti. Siguran sam da retki znaju za njegovo dobro delo i njegovo ime. Uz sve zapise, koji izlaze

gošća autorka: Jelena Medan

 

Spuštenih gaća do članaka, naprezao sam se da što prije završim. Ovaj put nisam zamišljao ništa, samo sam se trudio da budem brz. Najradije bih zapalio, ali sam prije 11 mjeseci prestao da pušim. Iznenadio sam se kada sam na podu desno od mojih nogu ugledao kutiju od kreme. Dohvatio sam je - bila je to krema za šuljeve. Nasmijao sam se i počeo da čitam deklaraciju. Dok nije bilo društvenih mreža, bio sam siguran da to ja jedini radim. Malo me je bilo blam što čitam sastav neke kreme na njemačkom i tri ista jezika. Guzica mi se ledila od hladnoće koja je dopirala od odškrinutog prozorčića iznad kade. Kad sam bio mali, taj prozor je bio nedokučiv - pentrao sam se po obodu kade u želji da provirim kroz njega. Nisam uspijevao. Napolju se uvijek čuo razgovor.

"Viši sud u Beogradu presudio je u korist uzbunjivača Borka Josifovskog, bivšeg direktora beogradske Hitne pomoći, koji je još 2005. godine ukazao na saradnju lekara Hitne pomoći i pogrebnika i utvrdio da mu je davanjem otkaza i nečinjenjem po njegovim prijavama naneta šteta.

Viši sud je utvrdio

"Zanimljivo je da se u pesmi "Pod sjajem zvezda" ni na jednom mestu ne pominje ime grada, ali gotovo svi koji je vole kažu da im je prva asocijacija na tu melodiju baš Beograd."

 

 

 

 

Eh, povijest. Ne samo da se ponavlja, nego se ponovi cijelih hiljadu godina kasnije, da te poput bumeranga opizdi u potiljak.

Piše: Boris Dežulović

Pred kraj partijskog sastanka u Mađarskoj.
Predsedavajući:
- Ima li pitanja?
Javlja se Pišta:
- Imam ja jedno.
- Izvoli druže Pišta.
- Hteo bih da znam zašto vagoni odlaze puni u SSSR a vraćaju se prazni.
- Druže Pišta, o tome ćemo na narednom sastanku.

Sledeći put, opet na istom mestu.
Predsedavajući:
- Ima li pitanja ?
Šandor:
- Imam ja dva. Zašto vagoni odlaze puni u SSSR i vraćaju se prazni i gde je Pišta?