З О Р Њ А Ч К А Е Р Г Е Л А

или

дневна историја у неглижеу

 

 

Imao je moj rodni grad kroz burnu istoriju UVEK glasove slobodarskog duha i moralne vertikale. Doduše, u manjini, skrajnute, ali ipak glasove svesti i savesti, za sva vremena!

Medju tim retkim glasovima su i javni časovi etike, civilizovanosti i hrabrosti glumice Mirjane Karanović i glumca Čedomira Petrovića.

Za

 

gošća autorka: Ivana Radović

 

Umro je tata. Niko mi nije rekao. Valjda su mislili da neću primetiti odmah. Baba je plakala. I tetka je plakala. Poslali su nas kod komšinice. Brat mi je rekao kako možeš da se smeješ kad ti je umro tata. Tetka Lepa je rekla nije.

Mama je bila u crnom. Nosila je cveće. Pitala sam šta će ti cveće. Rekla je da nosi tati u bolnicu.

Smatram da događaji u Marseju i Francuskoj zadnjih par tjedana zaslužuju malo više pozornosti nego šta im pružaju hrvatski mediji. Probat ću ih zapakirati u vidu nekakvog osvrta, više pregleda događanja nego neke dublje analize, krenuvši sa lokalne marsejske razine prema događajima na nacionalnom nivou.

Petog

Ako samo jedan dan u godini posvetimo razumevanju katastrofe Vukovara bićemo bolji ljudi.

Vukovar je naša sramota, pečat i teret.

(Aleksandar Stošić)

 

Ma kakav (crveno-) crni dijalog u društvu!
Samo polilog. I unutrašnji monolog.
To može.
Dijalog nikako ne dolazi u obzir.
Jer, išao bih i ja u Zagreb, ali ne smatram sebe intelektualcem.
A i odbijam da raznosim čvarke po Dedinju.