25. i 26. decembar

- Ovih dana koristim akumulator. Mnogo sviram, a i glasniji sam, pa bi se one male baterije brzo potrošile. Glasniji sam zato što sviram na trgu i nikome ne smetam, a veće su gužva i buka, pa i moram. Ovaj akumulator mi u kombiju služi i za punjenje baterija na telefonu i tabletu, a na njega prikačim i led lampu. A kada vozim, dopunjujem ga (sproveo sam jedan kabl iz mašine).

Growing up in east Hull, rugby union was always something alien, but also something distant. Indeed, I think it was only when a PE teacher at Andrew Marvel High revealed that he played union for one of the village teams around Hull that I realised the sport even existed in my home county. Here in Serbia, however, the union is like a wasp feeding on the sweet league.

My first run-in with its loyalists came in the summer of 2011 when I got a phone call from a guy I hardly knew who used to play for the team: "Mark, some guys will turn up at your training session tonight. They're good guys and they want to form a Red Star rugby union club. Please be nice to them."

Elpida i zviždak, foto (9) A. Vilotić

Gost-autor Aleksandra Vilotić

Sedim u kancelariji prezasićena poslom u zatvorenom prostoru sa veštačim vazduhom, pod veštačkim svetlima i prebiram po internetu. Birds – volunteering – summer – Europe... Probam različite kombinacije reči i pojavi se poziv za volontiranje na Antikitiri u septembru. Gde li je to? Ostrvo u Grčkoj. Malo. Skoro pa nenaseljeno. Jednom nedeljno dolazi brod iz Atine a može da se desi da i ne dođe. Odluka je na vetru. Pozivaju se volonteri da pomognu pri prstenovanju ptica. Treba da se ostane najmanje dve nedelje a poželjno je i više. E, pa kombinacija ne mož' biti bolja. Aj zdravo, odoh ja.

Copyright (c) Bruno Bruderer

Niska šarenih, svilenih, kineskih cvetova poskakuje mi pred očima, dok kroz vetrobran kamiona posmatram kamilju zapregu s kojom se mimoilazimo na putu za Dasadu, selo na rubu Male slane pustinje Kač. A još jutros smo putovali ševroletovim SUV-om, koji smo malopre ostavili pored puta...

1916.

‘Suveslač' mi je već nedeljama otsutan i nedostaje mi reka, poslednje jesenje lišće i prve zimske izmaglice, šum vrtoženja vode veslom. Kažu da  those who paddle in their own canoe do not have to wait for their ship to come in. A ja i dalje čekam.

Letos sam bio prezauzet tokom dana, pa smo veslali po mraku, prepuštajući se mantri zaveslaja

Ovo je jedan izrazito vizuelni blog na kojem ću pokušati da vas upoznam sa mojim radovima kao mapmejkera za kompjutersku igricu Heroes of Might and Magic III. HoMM 3 je izašao 1999 pa je tako i grafika pomalo arhaična, što je po meni prava stvar za jednu igricu sa tematikom vezanom za čudesni svijet epske fantastike ...

sitni  zum na sjeverozapadni dio gornjeg svijeta u mapi Ice Arrow

Ovo je blog načelno o grejanju stambenih prostorija u okviru novonastale situacije u kojoj svako gleda da nađe neki rezervni izvor toplote kad zagudi zima, ako ovo sa snabdevanjem gasom iz bratske Rusije nekim čudom nedajbože pandrkne. Zamislio sam da kolege sa više iskustva u ovoj oblasti podele neke cake i tako pomognu kolegama sa manje iskustva da ovi lakše izbegnu neke početničke zajebe.

O kreki i smederevcu ne bih,

Prošlog meseca, u Indoneziji je čovek stupio na Mesec - ili bar zamalo...

U naredna dva posta, nakon ovog, opisaću vožnje od Leskovca do Beograda (za 1 dan) i nazad, preko planine Gajtan do Đavolje Varoši, kao i neka kraća putovanja u proteklom mesecu, ali najpre uvodni tekst o mojim biciklima i vožnjama u prošlosti.

* * *

Naučio sam da vozim bicikl (u Leskovcu obično kažemo bicikla, u ženskom rodu) negde oko 7. godine. Na kevinoj bicikli, bila je zgodnija jer nije imala ram, kao muške. Naravno u stojećem stavu, pošto mi je sedište bilo previsoko. I, naravno, leđa izguljena od tog istog sedišta. Kasnije su već došle Poni bicikle,

Prvi januar 2014. S dvogledom oko vrata izlazim iz kuće, pitajući se koja će mi biti prva vrsta na ovogodišnjoj listi. Na parkingu prolazim pored nevidljive ptice, pa nastavljam do svoje zimske pačke, da mi tamo prva fela koju računam postane gačac. Pa ipak, pre toga sam već video jednu. Koju ne računam. Koju ne primećujem. Čija opažanja ne zapisujem. Za jednog strastvenog ptičara, to je neobično ponašanje. Ili možda i nije?