Prvog avgusta je otpočela još jedna sezona srama, koja se u pravnim aktima vodi kao sezona lova na ptice. Prenosim tekst Sofije Pualić-Špero iz Blica:

Rat lovaca i ekologa kod Bačke Topole

EKOLOZIMA PRETE, PREPELICE UBIJAJU

Bačka Topola - Nakon što su otkrili zabranjene vabilice za prepelice, ekolozima društava „Hrast“ iz Krivaje i „Arkus“ iz Bačke Topole nepoznate osobe sa lovačkim puškama ulaze u kuće ili prete telefonom tražeći da im se vrati „oprema za lov“. U lovištima Bačke Topole, Stare Moravice, Bajše, Tomislavaca i Malog Iđoša ekolozi su pronašli i uklonili više vabilica i tako se teško zamerili „lovcima“. 

 

Sami meštani koje „lovci“ unajmljuju da čuvaju vabilice za noć dobijaju 10 evra, čerupanje i čišćenje ubijenih prepelica se plaća 30 dinara po komadu, lovačka društva dobijaju dva evra po odstreljenoj prepelici, a naoružane ekipe koje su unajmili stranci, po pozivu čuvara vabilica izlaze na teren i jure ekologe.

Dugorepa sova nastanjuje stare i nenarušene borealne šume, u neprekinutom pojasu od Švedske, preko Finske i Rusije na istok, a južnije se retko viđa, tek tu i tamo, u Karpatima i Dinaridima. Kupne, oble glave i prugastog perja, te zagonetnih, crnih očiju blagog pogleda, ova ptica se kod nas javlja u svežijim, brdsko-planinskim šumama, obično na osojima. Budući noćne ptice, ornitolozi sove najčešće otkrivaju osluškivanjem glasanja u vreme gnežđenja, ali se dugorepa od drugih razlikuje i po znatno ređem oglašavanju. Suvišno je reći, mnoge ciljane potrage za njom ostaju bez uspeha, i ja joj se svakako nisam usudio nadati se tog vrućeg avgustovskog dana podno Beljanice.

Preveo i priredio albicilla, izvor: http://www.surfbirds.com/Features/08listers/2008yearrvw.html

(Napomena: Vrste koje nisu pokrivene zvaničnom srpskom nomenklaturom namerno sam ostavio neprevedenim.)

Plan Alana Daviesa i Ruth Miller bio je da postave novi svetski rekord u broju vrsta ptica posmatranih u jednoj kalendarskoj godini. Prethodni rekord, 3662 vrste, postavio je Jim Clements još 1989. Alan i Ruth su u to uložili sve: prodali svoje kuće da finansiraju put i dali otkaze na poslu, da prate svoj san. U poteri za rekordom, planirali su da posete preko 25 zemalja.

Odrastamo uz ptice. Živimo uz njih. Teško da možete izaći iz kuće, a da u narednih pet minuta ne vidite ni jednu pticu. Svuda su oko nas. Gotovo je neverovatno koliko ih ne primećujemo.

Samo u Beogradu, bez prigradskih područja, zabeleženo je oko 120 vrsta ptica. Jedan korak dalje, plavni šumarci

Leto je vreme putovanja i izležavanja na plaži, upoznavanja sa lokalnim kuhinjama i istraživanja raznih znamenitosti, arheoloških nalazišta, muzeja, izletišta i sl. Sa druge strane, ptičarenje je potpuno redefinisalo moje shvatanje putovanja i lokalnih znamenitosti, pa otuda moje znamenitosti imaju krila i, za razliku od drevnih tvrđava, pokazuju tendenciju da se premeštaju s mesta na mesto, što otežava njihovo lociranje.

Vreme po kome se ostaje u krevetu, tmurno nedeljno jutro, sipi kiša - i vreme po kome oni koji znaju imaju reku samo za sebe.

Pred pramcem kanua se, na mirnoj površini, ogleda drveće i busenovi žutog, vodenog irisa, dok gakovi love ribu sa korenja koje viri iz podlokane obale.

"Study nature, not books", pisalo je u kabinetu Džima Tanera (iz potrage za pticom Gospoda Boga ) 

 

Veslam kanu uz Ratno ostrvo (na obali se kaže veslam u kanuu, ali na vodi se tako ne govori - veslam kanu, full stop)... Preda mnom, ogromna ptica leti nisko, mašući krilima... što je neobično jer tako krupne ptice obično štede energiju jedreći, tek neznatno pomerajući pokoje perce...

Maj 2009 

Posmatram dvogledom udaljeni dalekovod, jedva se vidi, ali, po držanju i proporcijama, prepoznajem siluetu globalno ugroženog stepskog sokola.

Mart 2007 

Blago martovsko sunce, grane hrastova su još gole, trava niska, a seoba ptica u punom jeku. Marko i ja milimo duž livade, utabanim tragovima točkova. Tragovi su duboko usečeni u zemlju te, iako je proleće sušno,

Pošto sam ustao u vrlo necivilizovanih 3.45h, u sam cik zore sedim u kolima pored pašnjaka sa tekunicama. Još je hladno. Ni tekunica nema - i one čekaju prve zrake sunca. Ja, doduše, ne čekam tekunice, već orla krstaša, da dođe na doručak. A krstašu je brojnost u Srbiji toliko opala, da se gnezda na prste jedne ruke mogu izbrojati - i da vam nekoliko prstiju ostane višak. Ali, ni od njega ni traga.

...iliti ptičarenje u Crnoj Gori

Dok moji farovi osvetljavaju kapiju Ulcinjske solane, jedne od desetak najvećih u Sredozemlju, još je obavija mrkli mrak. Solana nije samo proizvodni pogon, ujedno je i rezervat ptica i važna atrakcija za svakog ptičara, naročito u vreme prolećne seobe.

Konačno se pojavljuje sunce i otkriva već prazne bazene