Gnevniče moj,

Interesantno je to, Šime, one noći kada je NATO bombardovao moju jedinu Milju, dok su se vrata tresla poda mnom, zgrada uvijala, stan punio prašinom destrukcije i krhotina; razmišljao sam šta bih voleo da radim, ako preživim ovu noć. Razmišljao, čuj?! Preciznije je reći: "Razmišljao sam kada sam prestao da budem ukenjan od straha..." Teško je reći u kom trenu sam prestao da budem ukenjan a u kom sam počeo da razmišljam. Činjenica da je da sam u prvi tren bio prestravljen, svašta mi je prolazilo kroz glavu, te da je neverovatno da jedan tako veliki boem poput mene odlazi ovako neslavno sa pozornice, ništa Kurt Kobejn kind of smr'; te samo da me rušenje zgrade ne ostavi smrskanog i tek polumrtvog. "Bože Gospode, ako te ima, sada je prilika da ispadneš drugar te me sačuvaš..."

Elem, kako su neprijateljski zrakoplovi počeli da se udaljavaju i dok je tužni Darkvud jecao i po ko zna koji put zgutavao vlastiti bol, shvatio sam nekoliko elemenata izuzetnosti svog trenutnog položaja...

Ako se neko, pretražujući ovu istorijsku fotografiju iz Zabele, pita a gde su Toma Nikolić i Aleksandar Vučić, kud se dede Čeda Jovanović, a šta bi sa Draganom Todorovićem, Veljom Ilićem, Koštunicom, Palmom... odgovor je jednostavan: oni su smešteni u samice, zbog narušavanja zatvorskog kućnog reda.

Ova fotografija, pored nesumnjivog istorijskog, dokumentarnog značaja, ima i neverovatna lekovita svojstva. Pa ekološka! A tek prosvetiteljska! Uverite se i sami!

  Predsednik Sjedinjenih Američkih država Abraham Linkoln (1809 - 1865) ponudio je da država kupi veliki deo indijanske zemlje a indijanskom narodu je obećan rezervat.

Na tu ponudu dobio je odgovor poglavice plemena Sietl.

Kada Veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu zemlju, previše od nas traži.

Kako se može kupiti nebo i toplina zemlje? Tako nešto sasvim nam je strano. Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistrine vode.

Pa kako ih možemo kupiti? Svaki je delić ove zemlje svet mom narodu. Svaka blistava borova iglica, svako zrno peska na rečnom sprudu, svaki pramen izmaglice u tami šume, sveti su u mislima i u životu mog naroda.

И тако је настао проблем. Нигде не пише да се "домаће" гориво терети мањим акцизама али је врло мали број оних којима је то било нејасно. Заврзлама је спроведена тако да је било мука и гледати...

S dozvolom autora, (c) Vito Antesić 

Ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Lige za ornitološku akciju u saradnji sa WWF-om, organizovali su prebrojavanje malih vranaca i potvrdili da uz obalu reke Save u Beogradu, ove godine zimuje 3.800 jedinki, što predstavlja 5.4 odsto evropske, odnosno dva odsto ukupne svetske populacije. Ovogodišnji rezultati značajno se razlikuju od prošlogodišnjih kada je evidentirano 5.000 ptica, ali njihovo prisustvo i dalje pokazuje veliku vrednost i značaj rečnih staništa u užoj gradskoj zoni. 

Ili, kako videti 2000 vrsta za što manje para?

Ptičarenje kroz pustinju (Namibija)... Foto (c) The Biggest Twitch

Posle nekog vremena provedenog u muvanju po kako-tako očuvanoj prirodi, ali i betoniranim obalama reka, pa čak i komunalnim deponijama – sve to u potrazi za pticama, počne da vas kopka kako da pronađete još vrsta, koliko ih je uopšte moguće posmatrati za života? Evo kako se stiže do 4000 ili 8000 posmatranih vrsta; ali, kako uopšte stići do prvih 1000 ili 2000?

S uživanjem listam najnoviju prinovu na svojoj polici, Ptice Afrike južno od Sahare (Birds of Africa south of the Sahara) Sinklera i Rajana (Sinclair & Ryan) u izdanju južnoafričkog Struika: 750 strana, 2100 vrsta i 3000 ilustracija.  Da vidim... u predgovoru sponzora se kaže da je knjiga začeta nakon dana sjajnog ptičarenja, praćenog s nekoliko hladnih piva. Eto još jednog dokaza kako pivo inspiriše i podstiče napredak nauke.

U petak, 17. septembra,  Liga za ornitološku akciju Srbije organizuje posmatranje jesenje seobe  ptica sa 26. sprata kule visoke 25 spratova – sa 140 metara visokog krova poslovnog centra Ušće. Specijalni gost biće Dejvid Lindou, londonski ptičar i kolumnista, takođe i duhovni otac kocepta ptičarenja sa visokih zgrada (njegov blog), koji je pokrenuo praćenje seobe sa 42 sprata. PC Ušće je nastavak koncepta i širenje ideje izvan Britanije – ujedno i najviša pticoosmatračnica u kontinentalnoj Evropi!

Negde iznad Persijskog zaliva listam Birds of the Indian Subcontinent, pa pogledam D. i pitam: „Koliko je neobično preći pola sveta samo da bi se posmatrale ptice?“ Ona kaže: „U tvom slučaju – nije neobično.“

Foto (3) Uteč Rao