2010-01-23 21:42:53

Kako je neodrživi razvoj uništio NP „Kopaonik“

albicilla RSS / 23.01.2010. u 22:42

... Dinkić može trijumfalno da izjavi u Dnevniku RTS-a da je „Kopaonik veliko gradilište“. Poznato je da se najvredniji deo planine nalazi u okviru Nacionalnog parka, te ispada da je NP „Kopaonik“ veliko gradilište. Nezamislivo bi bilo da tako nešto izjavi ministar bilo koje države...

Vladimir Stevanović, redovni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dopisni član SANU (Politika,  petak 15. januar 2010, rubrika „Među nama“ strana 16)

47.jpg

 

 

 

Gospodin Ðjilas, gradonačelnik Beograda je u povodu seče platana na Bulevaru kralja Aleksandra u emisiji Kažiprst (utorak 2. februar) izjavio: "Bilo bi ružno da ja budem taj koji sad procenjuje da li su ljudi koji su završili neke škole u pravu ili su u pravu neki ljudi koji možda isto imaju neke škole samo misle na drugi način".

I dodao da drveće "izgleda da mora" da se seče "preko 70 i nešto posto".

Zdrav razum nameċe da je neko veċ odluċio. Odlučio da je jedna grupa kompetentnih ljudi kompetentnija od druge grupe istih takvih ljudi.

10621708.jpg

 
2013-08-20 12:15:14

STIŽE NAM MONSANTO!

Jelica Greganović RSS / 20.08.2013. u 13:15

534288_10200930844965894_525659709_n.jpg

Američki Monsanto je taman digao ruke od Evrope, kada je Evropa digla noge i odlučila da mu dozvoli izvoz kukuruza na njene teritorije. Ukratko: Evropska Komisija je Monsantu dozvolila da u Evropu izvozi svoj genetski promenjen kukuruz, koji se zove SmartStax. Naravno da se radi o »super kukuruzu«, jer isti nije samo genetski promenjen, nego je napravljen kao hibrid, zbir dve vrste već genetski promenjenih kukuruza.

[url] http://madebyabvh.tumblr.com/post/58787280442/animated-dobrosav-bob-zivkovic-54-original[/url]

 
2009-10-30 16:44:27

Velika čigra & Jelen

albicilla RSS / 30.10.2009. u 17:44

S jednim engleskim ptičarom sam nedavno sedeo na beogradskom Ušću, s pogledom na Konjsku adu (Malo Ratno ostrvo). Ispijali smo Jelen i na miholjskom suncu posmatrali patke i galebove kako se skupljaju na niskoj obali ostrva. Klizimo dvogledima duž obale: par stotina plovki gluvara, tek nekoliko liski, par malenih krdža, obavezni mali vranci, pa veliki vranci, siva čaplja, graciozni labud grbac, mali gnjurac, mišar, pa plovka čegrtuša i jedna zaostala seoska lasta, poneki sinji i brojni obični galebovi...  Zastajem kod grupe običnih galebova: nešto proviruje iza njih, samo vrat i glava, belog perja i crne ‘kape’, te povećeg crvenog kljuna – velika čigra! Ovo je retka vrsta koju sam tek nekoliko puta posmatrao, a moj engleski prijatelj kaže da ju je video na Floridi, ali da mu je ovo prvi put da je sretne u Evropi.

cMaciejSzymanski.jpg

 

Svesna sam činjenice da će misli, rečenice, iskustvo i ideje koje ću deliti sa vama putem ovog bloga izazvati različite reakcije, i to je sasvim normalan ciklus… Nesviđanje, neslaganje, kritika, neverica, pesimizam, pronalaženje, povezivanje, optimizam, kreativnost, vera, nada, akcija! Miks mišljenja i osećanja, od onih najnegativnijih do najpozitivnijih… Mene ne zanima na kojoj ste strani, to je stvar ličnog izbora…

Ono u šta ja verujem je da je pozitivna promena moguća i da bi se desila potrebno je neverovatno mnogo strpljenja, truda i konkretnog delovanja. I da, znam da je put dug, mukotrpan, ponekad zastrašujući, ali ‘ukoliko ne osećamo strah, onda naš san nije dovoljno veliki’.

Akciju ne kreiraju vlade, političari, poslovni moćnici, već mi – obični ljudi. I sve kreće od spoznaje važnosti ličnog liderstva, lične odgovornosti i balansa između čoveka i prirode za sve što se dešava oko nas danas, i za sve što će se dešavati u budućnosti…

Spremni da mi se pridružite?!

 

 
2010-06-04 15:27:22

Moji top-five susreti sa životinjama...

albicilla RSS / 04.06.2010. u 16:27

... obrnutim redosledom:

28404_1493226532151_1278672467_1414.jpg 

5 Belorepan Haliaeetus albicilla kako napada ribara Pandion haliaeetus (Smederevo): ribar leti ka meni sa ribom u kandžama da se odjednom bezmalo dvostruko veći belorepan zaleti u njega. Ribar ispušta lovinu, a belorepan skuplja krila, brzo ponire i u vazduhu je grabi (Objašnjenje: impresivna aerobatika koju ne bih očekivao

 
2012-05-21 13:55:39

Plamene zore

cult RSS / 21.05.2012. u 14:55

Dok se ispod prozora prošle noći mogla videti kolona automobila koja s perifernih brda i dolina juri ka jezgru grada koji im je odškrinuo svoje kapije, uz prkosan zvuk sirena i otpozdrave s trotoara  skandiranjima "evo vam Tadića, vratite nam Mladića", pojanjem Pesme kosovskih junaka, te zlobnim i zloslutnim pevanjem himne Jedinice za specijalne operacije, shvatih da se Srbija samo vratila u svoje prirodno stanje.  Ionako se nikad mentalno sa svojom zemljom nisam slagao, tako da su stvari sada samo ponovo u ravnoteži. Čak je i taj tužni i jadni Hanibal, koji se nesigurnim korakom gega kroz vrata grada koja su mu širom otvorena, nekako sasvim po meri stanja stvari u Srbiji.

No, ostavimo Hanibala da pohadja ubrzane kurseve engleskog i bontona, verujem u njega, obzirom da je master brzog savladavanja nauka i veština.  Diplomirati i postati predsednik države u istoj godini, uostalom, apsolutni je dokaz umeća i izvanrednosti.

 
2010-12-13 19:38:51

Da nije lavova... (Indija 1.1)

albicilla RSS / 13.12.2010. u 20:38

Posle nekoliko obilazaka parka Gir, ponovo smo se našli pred prijemnom zgradom, očekujući džipsi (Maruti Gypsy) sa vozačem i vodičem. Ovaj nacionalni park zahvata najveći kompleks aridne listopadne šume na zapadu Indije i radoznalim posetiocima nudi 38 vrsta sisara, 37 vrsta gmizavaca i, da ne zaboravim - skoro 300 vrsta ptica.

Ipak, za većinu posetilaca ovde kao da postoji samo jedna vrsta - poslednja populacija kritično-ugroženih azijskih lavova (Panthera leo persica). Otuda je prilično iritirajuće slušati pitanja iz mimoilazećeg džipsija: „Jeste li videli lavove?“ „Jesmo, pa šta? Mi smo ovde zbog ptica.“

39437_1759760195326_1278672467_2050047_999824_n.jpg 

 
2010-05-31 18:24:17

Deliblatska peščara u maju

albicilla RSS / 31.05.2010. u 19:24

28404_1488427332174_1278672467_1400.jpg 

28404_1488427412176_.jpg

Između dva drveta preleće vuga, jarkožuta ptica crnih krila, brojna, ali teška za videti jer se drži samih vrhova krošnji, pa se obično opaža ovako, u letu. Odnekud čujem otegnuto „trrrrrrr, trrrrrrrr“... Osvrćem se da vidim odakle dolazi i, na prostranoj čistini usred šume, ugledam dve grlice na vrhu omanjeg drveta. Uvek mi j zadovoljstvo da ih vidim, liče na gracioznije rođake gugutki, vitkijeg stasa i raskošnijeg perja... i potom se setim da je to ista ona vrsta čija brojnost ubrzano opada, a koju lovni turisti svake godine desetkuju, dok im naše vlasti u tome podilaze i pozivaju ih na sledeću epizodu letnjeg pokolja. Kada krene lovna sezona, ove ptice se u mnogim krajevima ubrzo neće moći videti. Zato uživam u prizoru, dok traje.

 
2013-10-06 16:51:17

Ušće, jutros

albicilla RSS / 06.10.2013. u 17:51

f2fee3f8-a221-4ada-aae0-a95a7519f4ac_zpsd948b402.jpg

Foto: Nebojša Pantelić

Pomalo sveže jutro (dok je otoplilo, već sam se smrznuo) i 26 učesnika “kafe s albicillom” na gornjoj terasi Taverne Jakovljević na Ušću (zauzeli celu terasu). Uz kafu smo posmatrali 31 vrstu, uključujući male vrance, vodomara (više puta), orla belorepana kako kruži iznad nas), sokola lastavičara (više puta)... 

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana