Posle nekoliko obilazaka parka Gir, ponovo smo se našli pred prijemnom zgradom, očekujući džipsi (Maruti Gypsy) sa vozačem i vodičem. Ovaj nacionalni park zahvata najveći kompleks aridne listopadne šume na zapadu Indije i radoznalim posetiocima nudi 38 vrsta sisara, 37 vrsta gmizavaca i, da ne zaboravim - skoro 300 vrsta ptica.

Ipak, za većinu posetilaca ovde kao da postoji samo jedna vrsta - poslednja populacija kritično-ugroženih azijskih lavova (Panthera leo persica). Otuda je prilično iritirajuće slušati pitanja iz mimoilazećeg džipsija: „Jeste li videli lavove?“ „Jesmo, pa šta? Mi smo ovde zbog ptica.“

 

Đe ste, suknjice srbske?

Ima l' bedaka? Nema!

*liveudpate2 - Čitam danas da su potvrđeni novi slučaji korone u Srbiji. I ništa drugo... Ko su slučajevi? Odakle su došli u Srbiju? Kako su se zarazili? Stanje sa medijima u jako pogođenim zemljama je da obaveštavaju građane ko su slučajevi, gde su se zarazili? Da se klone mesta potencijalne erupcije zaraze. Otkazaju se putovanja putnika iz zemalja visokog rizika.

 Takođe, koliko razumem, u zemlji postoji jedan centar, brojem -1 gde ljudi treba da se jave ako posumnjaju da nose virus. Jedan centar.

... Dinkić može trijumfalno da izjavi u Dnevniku RTS-a da je „Kopaonik veliko gradilište“. Poznato je da se najvredniji deo planine nalazi u okviru Nacionalnog parka, te ispada da je NP „Kopaonik“ veliko gradilište. Nezamislivo bi bilo da tako nešto izjavi ministar bilo koje države...

Vladimir Stevanović, redovni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dopisni član SANU (Politika,  petak 15. januar 2010, rubrika „Među nama“ strana 16)

 

Kompanija Dow-Carbide je žrtvama Bopala ponudila obeštećenje. Po njemu, jedan stanovnik Prvog sveta (u ovom slučaju Amerikanac, ali to je puka koincidencija) vredi koliko i 20.000 stanovnika Trećeg sveta (u ovom slučaju Indusa, ali i to je tek koincidencija – ni Srbi se ništa bolje ne kotiraju, uveren sam):

“Najgori hemijski akcident u svetu desio se u Bopalu, u centralnoj

Poslednji deo : najgora stvar koja vam se može dogoditi na pecanju ili u vezi pecanja 
  U prethodnim nastavcima potrudio sam se da ribolov predstavim kao (skoro) idealan provod. Ali – potpuno idealan provod postoji samo u filmovima. Pogledajmo kako stvari, ponekad funkcionišu u realnosti.

Pominjao sam već na blogu da sam iz Demokratske stranke izašao 1993. kad se u nju učlanio Šešeljev prebeg Vojin Vuletić. Tačnije, ne učlanio nego još gore: kooptiran, što će reći da je rukovodstvo Žutog preduzeća jedva dočekalo osvešćenog četnika i agitatora za Zapadnu gvanicu Svpstva vaskolikog: Kavlobag-Ogulin-Kavlovac-Vivovitica da dođe i pojača stranku, demokratsku. To desničarenje

Da li ateizam (makar samoproklamovani) može biti primitivniji od religije? Da li takav "ateizam" kao povod za grupisanje može u ovom 21. veku postati tribalni kult, u kome nasilnici uteruju svoje ksenofobno i rasističko viđenje sveta, koristeći najvulgarniji mogući način "argumentacije" svojih stavova - a kada ostanu bez argumenata, koriste svoje privilegije da disonantne glasove prosto ukinu?

Moje iskustvo na Facebook grupi "Ateisti Srbije" u poslednje dve godine je pokazalo da je nešto tako apsurdno (ako se gleda iz tačke gledišta nekoga ko se identifikuje sa konceptom ateizma) - u stvari sasvim verovatno.

S jednim engleskim ptičarom sam nedavno sedeo na beogradskom Ušću, s pogledom na Konjsku adu (Malo Ratno ostrvo). Ispijali smo Jelen i na miholjskom suncu posmatrali patke i galebove kako se skupljaju na niskoj obali ostrva. Klizimo dvogledima duž obale: par stotina plovki gluvara, tek nekoliko liski, par malenih krdža, obavezni mali vranci, pa veliki vranci, siva čaplja, graciozni labud grbac, mali gnjurac, mišar, pa plovka čegrtuša i jedna zaostala seoska lasta, poneki sinji i brojni obični galebovi...  Zastajem kod grupe običnih galebova: nešto proviruje iza njih, samo vrat i glava, belog perja i crne ‘kape’, te povećeg crvenog kljuna – velika čigra! Ovo je retka vrsta koju sam tek nekoliko puta posmatrao, a moj engleski prijatelj kaže da ju je video na Floridi, ali da mu je ovo prvi put da je sretne u Evropi.

Nema ničeg autorskog u ovom tekstu, on je puki copy/paste odavde:

Plan detaljnog uništavanja Zvezdarske šume pred Skupštinom grada Beograda

Za četvrtak 15. decembar zakazana je sednica Skupštine grada Beograda na kojoj će se odlučivati o planu detaljnog uništavanja Zvezdarske šume.
Pred odbornicima će se naći verzija koja podrazumeva kasapljenje Zvezdarske šume probijanjem saobraćajnica i trase turističkog voza (takođe saobraćajnice koja vijuga čitavom šumom).
Javne zelene površine se smanjuju za čitavih 3,5 ha. 
Saobraćajne površine se povećavaju za 2,5 ha, a stambene površine za 1,7 ha.
U zoni javnih zelenih površina planira se 246 parking mesta.
Planirano je drastično povećanje broja zaposlenih i stanovnika sa 2.430 na 5.037.
Površina pod objektima će biti uvećana za 47.558 m2 (lepa prilika za partijski podobne preduzetnike da strpaju pare u džep). Sve ovo će dovesti do sigurnog uništenja Zvezdarske šume.

U aprilu 2011. godine javnu raspravu je prošla Studija zaštite Zvezdarske šume, koju je uradio Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. 
Bilo je logično da se prvo usvoji Studija zaštite pa tek onda regulacioni plan koji se odnosi na zaštićeno područje. To se međutim nije dogodilo, a Studija zaštite se u predlogu plana uopšte i ne pominje.

Svesna sam činjenice da će misli, rečenice, iskustvo i ideje koje ću deliti sa vama putem ovog bloga izazvati različite reakcije, i to je sasvim normalan ciklus… Nesviđanje, neslaganje, kritika, neverica, pesimizam, pronalaženje, povezivanje, optimizam, kreativnost, vera, nada, akcija! Miks mišljenja i osećanja, od onih najnegativnijih do najpozitivnijih… Mene ne zanima na kojoj ste strani, to je stvar ličnog izbora…

Ono u šta ja verujem je da je pozitivna promena moguća i da bi se desila potrebno je neverovatno mnogo strpljenja, truda i konkretnog delovanja. I da, znam da je put dug, mukotrpan, ponekad zastrašujući, ali ‘ukoliko ne osećamo strah, onda naš san nije dovoljno veliki’.

Akciju ne kreiraju vlade, političari, poslovni moćnici, već mi – obični ljudi. I sve kreće od spoznaje važnosti ličnog liderstva, lične odgovornosti i balansa između čoveka i prirode za sve što se dešava oko nas danas, i za sve što će se dešavati u budućnosti…

Spremni da mi se pridružite?!