Pevač i bivši oficir britanske vojske Džejms Blant rekao je da je dok je bio stacioniran na Kosovu odbio naređenje da otvori vatru na ruske vojnike.

Blant navodi da je njegovu odluku podržao i britanski general Majk Džekson, koji je rekao da ne želi da njegove snage budu "odgovorne za izbijanje Trećeg svetskog rata".

D' izvinete, ovo:

Krajem februara 2007. sam na ovom blogu (tačnije, na starom blogu) postovao poslednji, deseti nastavak originalnog serijala "Suočavanje s budućnošću". Dau Džons indeks je bio negde na oko 12.000 i do leta te godine je prešao 14,000. Bogataši su zadovoljno trljali ruke, sirotinja se radovala novim kreditima, a ekonomisti pisali hvalospeve Miltonu Fridmanu koji beše umro baš krajem 2006. godine.

Krajem februara ove godine razmišljao sam da ponovo pokrenem serijal. U međuvremenu Dau Džons indeks se prepolovio, sa 14.000 pao je na 7.000. Bogataši su trljali opečene prste, sirotinja je strepela od novih kamata, a ekonomisti su pisali hvalospeve Džonu Majnardu Kejnsu koji se beše povampirio baš krajem 2008. godine.

U poslednja tri meseca, dok sam se ja nakanjivao da počnem da pišem, Dau Džons se malko oporavio, prešao je 8.000, optimizam raste, jeste da kriza može da potraje, ali najgore je iza nas, strpimo samo još malo, najviše godinu ili dve, pa će sve biti kao nekad. Mislim da je sad pravo vreme za nastavak serijala "Suočavanje s budućnošću".

Pre nekoliko nedelja, reka se čudno ponašala: niotkuda vetra, a uzvodno idu neki niski talasi... Da sam na moru, rekao bih 'mrtvo more', poslednji dah neke, u daljini prohujale oluje, ali ih ovde nisam umeo objasniti. Svejedno su moj kanu nosili uz reku.

S veslom u ruci, bio sam kod Ratnog ostrva. Sunce je bilo blago, miholjsko, ono na kome postajete pospani. Da li od sunca ili...

Na svom blogu "Osnovno ljudsko pravo na alkohol i Jelenu Karleušu"  zajecarski domacin Pedja me banovao i obrisao moj komentar, koji je glasio:

NASLOV: Shikana

TEKST KOMENTARA:

E bre mnogo teskih reci (slucaj, pravo, izbor, zabrana...itd) za obicnu shikanu pevaljke koja je tebi moz'biti sveta krava, al je drugima  samo krava.

lol

__________________________

 Hehehe, kad ga Freehand

Foto: Lorand Vig

Veslam kanu uz Ratno ostrvo (na obali se kaže veslam u kanuu, ali na vodi se tako ne govori - veslam kanu, full stop)... Preda mnom, ogromna ptica leti nisko, mašući krilima... što je neobično jer tako krupne ptice obično štede energiju jedreći, tek neznatno pomerajući pokoje perce...

Šest je sati, ali napolju je magla. Ptičarenje u magli i nije neki doživljaj. Da još rastežemo kafu? Ili da krećemo? Ipak, pobeđuje nestrpljenje da se zagnjurimo u prostranstva Južnog Kučaja, najprostranijeg masiva istočne Srbije i kraškog predela s najvećim kompleksom bukovih šuma u čitavoj zemlji.  A šta je ovu “divljinu” očuvalo? Odsustvo asfalta. Iskustvo me uči, tamo gde ima asfalta, praktično nema ptica – a važi i obratno.

Još jedno prerano ustajanje. Žurim da se na vrhu Avale nađem s prijateljima. N. i S. su pre par nedelja pronašli crnu žunu kako doteruje duplju za gnežđenje, a to je ne samo najveći evropski detlić, veličine vrane, već i jedan od onih koje nikada nisam video, samo čuo.

POSLEDNJA VEST:

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, uspeo je da uveri članove Odbora za zaštitu životne sredine da je drvored u Bulevaru kralja Aleksandra oboleo.

DS mašinerija je krenula punom parom da objasni zašto treba da se izvrši drvocid u Bulevaru, makar i silom. Uz skoro sve kupljene novine dobija se specijalni dodatak "Rekonstrukcija Bulevara - Obnova Beograda". Čak ima i divna slika kako to vlastodršci zamišljaju da će Bulevar izgledati.

O uvodnom pismu gradinačelnika ne želim da trošim reči. Možda jedan mali citat: "Za mene kao gradonačelnika je pre svega bezbednost beograđana na prvom mestu i ne mogu da rizukujem da neko strada zato što će za dve-tri godine neko drvo da padne."

Baš se gradonačelik Drvosek potresao. Kao i onda kad su mu divljali po gradu, palili ambasade, prebijali i ubijali strane turiste... Najveći problem ovog grada su platani, sve ostalo cveta.

Umrla je matematičarka Marjam Mirzahani. U rodnom Iranu diplomirala matematiku (prethodno osvojivši dve zlatne medalje na matematičkim olimpijadama), otišla na postdiplomske studije u "omrznutu Ameriku", u CV upisala Princeton, Clay, Harvard, Stanford. Jedina žena koja je dobila Fieldsovu medalju koju često nazivaju Nobelom za matematiku iako je sigurno ekskluzivnija jer se dodeljuje tek svake 4 godine.

Umrla u subotu od raka.

Sutradan je u Iranu njena slika bila na naslovnim