Саветнику председника Републике Србије, г. Небојши Крстићу

 Поштовани, достављам Вам 

 ПРЕДЛОГ

да се на простору око платана број 198 на углу Булевара краља Александра и Улице Ватрослава Јагића направи џепни парк и да се на тај начин околина платана и тај део улице оплемене једним новим садржајем у складу са вредностима

Gost-autor: dr. Saša Marinković

(c) Szabolcs Kokay

Beloglavi sup je postao najveća ptica koja se gnezdi u Srbiji. Pod neobjašnjivim okolnostima, kod nas je prestala da se gnezdi najveća ptica gnezdarica Evrope. Velika droplja je napustila zemlju prošle godine, ali o tome nigde nećete naći informaciju. Nestanak impozantne

Arh. Mihajlo Mitrović

Najveće rušilačko kažnjavanje Beograda, veće od svih bombardovanja, veće od razaranja štuka, letećih tvrđava i NATO apokaliptičara je današnje surovo uništavanje njegovog najlepšeg reprezentativnog bulevara, nasrt na njegov evropski ugled, njegove kulturnoistorijske vrednosti, na njegovu bitnost, na njegovu estetičku i etičku krhkost, bahatost vlasti, ignorisanje prava građana na svoj grad i bolni poraz srpske demokratije. Elem:

Da li ateizam (makar samoproklamovani) može biti primitivniji od religije? Da li takav "ateizam" kao povod za grupisanje može u ovom 21. veku postati tribalni kult, u kome nasilnici uteruju svoje ksenofobno i rasističko viđenje sveta, koristeći najvulgarniji mogući način "argumentacije" svojih stavova - a kada ostanu bez argumenata, koriste svoje privilegije da disonantne glasove prosto ukinu?

Moje iskustvo na Facebook grupi "Ateisti Srbije" u poslednje dve godine je pokazalo da je nešto tako apsurdno (ako se gleda iz tačke gledišta nekoga ko se identifikuje sa konceptom ateizma) - u stvari sasvim verovatno.

Poljske ševe u letu pevaju iz njiva, strmoglavo se obruše i, taman pre nego što će sleteti, ućute

A ždralovi, trubeći, lete na sever

Baranda

Prve seoske laste stoje na žicama

A bele rode dograđuju gnezda

Na vrhu stabljike trske stoji modrovoljka

Ćubasti

Svako malo dobijem jedno od onih pitanja. Najnovije je bilo: “Mala grabljivica veličine vrapca, nekakav soko? Srećem ga po gradu često. Po boji liči na stepskog sokola, ali je jako mali. Koji je to soko?”

Hladna noć marta

Fukušimo, ljubavi moja svilenkasta, grejaću te

Tužna sakura.

-Fukušimi od myredneckself-

Ovih dana stalno se pitam koja je kreatura od čoveka smislila da izgradi nuklearku u Fukušimi, gradu svile, voća i labudova. Na mestu zemaljske kugle, gde svako malo zatrese! Pa, svaki osnovac  na kviz pitanje - zemlja zemljotresa? -  kao iz topa će odgovoriti - Japan. Zemljotresi,  i cunami talasi kao posledica, očigledno nisu bili tema za razmišljanje tih graditelja,  trusta čiji su mozgovi izgleda prekriveni koprenom sazdanom od dolarskih niti. Prošlog meseca se eto tako, građanima Fukušime desilo sve po onom Marfijevom zakonu - šta god može poći naopako, poći će.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, oglušio se o brojne pozive, molbe, apele i argumente stručne, intelektualne i šire javnosti, koji su mu upućeni kako bi se preispitala odluka da se poseku platani u Bulevaru kralja Aleksandra.

Prema onome što se moglo čuti i pročitati, Đilasov "stručni" alibi za seču platana je neka studija Šumarskog fakulteta. Međutim, ta studija nije javnosti dostupna na uvid. Đilas takođe izjavljuje da su odluku o seči platana doneli stručnjaci, ali ne kaže koji. S druge strane, kao razlog za navodno oboljevanje platana, navodi se nestručno orezivanje stabala u prošlosti, ali se ne spominje ko je odgovoran za takvo uništavanje stabala i kakve će posledice snositi. Na taj način je grubo prekšena osnovna demokratska procedura, pa je time Đilasovo ponašanje indikativno opasno i u širem kontekstu.

U Africi otkrivena nova vrsta: šumski slon! Kako je moguće prevideti čitavog slona? Svake godine se otkrivaju brojne nove vrste insekata, u proseku godišnje biva otkrivena jedna ili dve nove vrste ptica, ali gde se slon krio? U šumi? Ta, haj’te molim vas, pa šta rade ti naučnici?

Poslednje potvrđeno opažanje belokrile žune bilo je 1980-ih 

BirdLife International je pokrenuo globalni poziv za pokušaj potvrđivanja postojanja 47 vrsta ptica od kojih su neke poslednji put posmatrane pre 184 godine.