Ponovo šverc prepelica i grlica: na graničnom prelazu Preševo carinici otkrili 221 prepelicu i 130 grlica i gugutki, koje su odstreljene u Senti! One, na sramotu države, jesu i dalje lovne vrste, ali, zna se da italijanski pucači dolaze da love samo tamo gde su im obezbeđene vabilice, koje zabranjuje i Zakon o lovstvu i potpisana i kod nas ratifikovana Bernska konvencija.

Eto, baš nekoliko dana pre sednice Saveta bezbednosti (6.6.) za koju je već podnesen izveštaj Serža Bramerca da Srbija laže i maže.

Eto, baš na dan kad je Keti Ešton u Beogradu.

Eto, baš u kući Mladića u selu Lazarevu...

Zašto uvozimo malinu i beli luk? Ovoga puta vi objasnite meni.

Jednog lepog letnjeg dana, sprečena da odem na pijacu, skoknem do lokalne radnje i zgrabim vezu belog luka. Tek kod kuće pročitam na etiketi "PRODUCT OF CHINA", nek oproste deca u Etiopiji, ali kompletan beli luk sam bacila u smeće, smučilo mi se, zgadilo mi se. Sutradan sam otišla na pijacu. Sa svake druge tezge visi nanizan domaći beli luk, slika ne laže -nije moglo biti

Još nije ali kako je krenulo, lako mogu da se obistine Brankove reči i u mom slučaju! Nisam Mizantrop niti nekakav drugi trop, imam prijateljice i nesto malo prijatelja, volim da razgovaram s njima, umem, i to dobro i sabrano da slušam, sto je priznaćete retka osobina u ovim predelima. Ali!

Dzon Dzejms Odubon

U susret sajmu knjiga: što reče Strongman, kocka je bačena, pa, rekoh, da vam ponudim kocku iz svog prevoda ove lubenice: Klajv Ponting „Ekološka istorija sveta“, Odiseja, Beograd 2009

Tokom poslednjih 10.000 godina, ljudske aktivnosti su dovele do velikih promena u svetskim ekosistemima. Širenje naselja i stvaranje polja za gajenje useva ili napasanje stoke, krčenje šuma, te isušivanje močvara i vlažnih staništa, redukovali su staništa gotovo svih vrsta biljaka i životinja. Sistematski lov životinja radi hrane, krzna i drugih proizvoda (i, u mnogim slučajevima, ‘sporta’), drastično je redukovao brojnost mnogih vrsta, a neke doveo do izumiranja. ...

Golub selac

Možda najstrašniji primer masovnog pokolja nije bio onaj bizona, već golubova selaca – to je priča u koju je gotovo nemoguće poverovati. Prvi evropski doseljenici u Severnu Ameriku često su komentarisali ogroman broj plavih i dugorepih, brzih i gracioznih golubova. Jedan od prvih doseljenika u Virdžiniji opisao je:

Zimi je više divljih golubova nego što se to može zamisliti, ja sam viđao neprekinuta jata u vazduhu koja su prolazila po tri ili četiri sata, toliko gusta da su nam zasenila nebo. 

Foto: Milan Obradović 

Veslam vodama beogradskim već dve decenije (npr, ovde, ovde i ovde) i od tih prvih dana sam sanjao da dobiju neko priznanje, kao potvrdu ekološkog značaja, pa i zaštitu. Vrste koje su bile ugrožene i kojima sam posvećivao posebnu pažnju uključivale su orla belorepana, malog vranca, kao i gaka i malu belu čaplju, koje su se tih godina gnezdile na Ušću.

Voda je ...!

Ovaj blog nema nameru da edukuje o tome šta znači voda, već samo da podseti na temu. Svi znamo šta znači pitka, čista voda. Ili (ako je prethodno rečeno nedovoljno), svi znamo kako je kad nam na koji sat nestane voda! Nema svrhe objašnjavati šta je i kolika je uloga čiste, pitke vode u životu svakog (pa i čovečijeg) organizma.

I kada su prepelice skoro gotove, obilno ih začinite bahatošću

Ko smo mi? Šta tražimo ovde? Šta radimo ovde? Šta radimo jedni drugima? Šta radimo bićima i stvarima oko sebe? Dokle možemo ovako? Da li treba samo da slegnemo ramenima i uživamo u komforu koji imamo ili da učinimo nešto?

Prvog avgusta je otpočela još jedna sezona srama, koja se u pravnim aktima vodi kao sezona lova na ptice. Prenosim tekst Sofije Pualić-Špero iz Blica:

Rat lovaca i ekologa kod Bačke Topole

EKOLOZIMA PRETE, PREPELICE UBIJAJU

Bačka Topola - Nakon što su otkrili zabranjene vabilice za prepelice, ekolozima društava „Hrast“ iz Krivaje i „Arkus“ iz Bačke Topole nepoznate osobe sa lovačkim puškama ulaze u kuće ili prete telefonom tražeći da im se vrati „oprema za lov“. U lovištima Bačke Topole, Stare Moravice, Bajše, Tomislavaca i Malog Iđoša ekolozi su pronašli i uklonili više vabilica i tako se teško zamerili „lovcima“. 

Sami meštani koje „lovci“ unajmljuju da čuvaju vabilice za noć dobijaju 10 evra, čerupanje i čišćenje ubijenih prepelica se plaća 30 dinara po komadu, lovačka društva dobijaju dva evra po odstreljenoj prepelici, a naoružane ekipe koje su unajmili stranci, po pozivu čuvara vabilica izlaze na teren i jure ekologe.