Na svom blogu "Osnovno ljudsko pravo na alkohol i Jelenu Karleušu"  zajecarski domacin Pedja me banovao i obrisao moj komentar, koji je glasio:

NASLOV: Shikana

TEKST KOMENTARA:

E bre mnogo teskih reci (slucaj, pravo, izbor, zabrana...itd) za obicnu shikanu pevaljke koja je tebi moz'biti sveta krava, al je drugima  samo krava.

lol

__________________________

 Hehehe, kad ga Freehand

NUNS i NDNV: Simbol ratnohuškačkog novinarstva na Javnom servisu Vojvodine

NUNS (Nezavisno udruženje novinara Srbije) i NDNV (Nezavisno društvo novinara Vojvodine) ocenjuju skandaloznim nedavno pojavljivanje novinarke Milijane Baletić u ulozi autorke i scenaristkinje emisije "Portret Nikole Kusovca - glancanje mitova" na Radioteleviziji Vojvodine.

 

Kukuvija © Szabolcs Kokay

Kako sam se tom famoznom ornitološkom beležnicom bavio koliko i dvogledom i ključem za određivanje vrsta – zajedno, hajde da vam prikažem i šta od toga može da postane. Kao i u prošlom nastavku, gost-autor je jedan slovenački ornitolog. Ovog puta je to stručnjak za sove, Al Vrezec.

Свестан сам двосмислености наслова, најпре сам покушао да га избегнем, а онда га намерно оставио. Не баш зато што је можда провокативнији, него зато што заиста има и оних који мисле да је Шешељ та малтретирана страна. Исти онај који је добровољно отпутовао Хагу у сусрет.

Да ли је или није, не бих улазио сада у анализу. Свако моје

O beležnici u rukama ptičara sam već pisao, i za potpune početnike, i za one iskusnije. Dok je svrhu dvogleda ili ključa za ptice sasvim nepotrebno objašnjavati, namena beležnice manje je jasna, pa sam osetio potrebu da je dodatno približim ovim tekstom slovenačkog ornitologa Boruta Štumbergera, kojim koncizno (i uspešno, dodao bih) predstavlja jednu opsežnu temu, pisanim za „Mali priručnik za posmatranje ptica“, objavljen u Sarajevu 2005.   

Pre par dana mi je bila dvadesetogodišnjica otkako sam samostalno, uz pomoć ključa odredio svoju prvu vrstu. Može biti da sam ih i nešto duže posmatrao, no, najstarija zabeležena identifikacija odnosi se na crnoglavu grmušu i nosi datum 23.4.1991... i još se sećam tog trenutka :)

Gost na blogu Britanske ambasade u Beogradu je Aleksandar Nedeljković, savetnik za strana ulaganja u oblasti upravljanja otpadom i obnovljivih izvora energije u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) , I član delegacije koja je nedavno posetila region West Midlands.

Situacija u oblasti zaštite životne sredine i korišćenja obnovljivih izvora energije u Srbiji definitivno nije na zadovoljavajućem nivou. Otpad se danas u Srbiji sakuplja sa 70% teritorije, reciklira se svega 14% otpada, izgradnja regionalnih deponija ide vrlo sporo, a do sada na teritoriji Srbije ne postoji ni jedno postrojenje za proizvodnju energije iz otpada. Uzimajući ove činjenice u obzir, britanske agencije za promociju trgovine i investicija "UK Trade and Investment" je predložila Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) da zajedno organizujemo posetu delegacije iz Srbije Velikoj Britaniji, kako bi se članovi delegacije upoznali sa iskustvima koje ova zemlja ima u oblastima upravljanja otpadom, reciklažom, zaštitom životne sredine i korišćenjem obnovljivih izvora energije. Ova poseta je organizovana u regionu West Midlands čije je sedište grad Birmingham. Delegaciju Srbije su činili predstavnici nadležnih ministarstava (životne sredine i energetike), Pokrajinskog sekretarijata za životnu sredinu, lokalnih samouprava (grad Beograd i Pirot), SIEPA-e i javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije.Ovom prilikom želeo bih da sa vama podelim moje impresije trodnevnog puta u Birmingem.

Izveštaj od Albicile, koji je okačio na mom poslednjem blogu, a u kome citira gospodina Srboljuba Pešića, autora filma Tužna Morava: 

"Očišćeno je samo po 200 metara uzvodno i nizvodno od mostova, ono što se vidi s puteva; a da se ne skuplja više, posečeno je i drveće u čijem se granju najviše zadržavalo. Sve ostalo je ostalo isto:

"Priča koja kruži u medijima je uglavnom tačna. Veslali smo punih 8 sati od sela Zlatokop do Vladičinog Hana. U gornjem toku, Morava je sjajna za rafting, čak bolja i dinamičnija od Drine. Sa ekološke strane, situacija je krajnje kritična i praktično očajna. Na snimku je možda prikazano oko 20% od ukupne štete. Zaista ne shvatam naš nemar. Volonteri koji su učestvovali u akciji čišćenja, tačno znaju o čemu govorim. Problem je ne samo ono što se vidi, već i ispod peska. Tone i tone đubreta se nalazi ispod obala Morave. Užas.. uništiti reku koja je od životnog značaja za celu Srbiju, je potpuno idiotski. Verujte mi da se posle svega osećam jako tužno i umorno.

Ok, osvanuo je 15. April. Vest je da je počelo organizovanje dobrovoljaca u Vranju i okolnim mestima za čišćenje djubreta sa Južne Morave. Akcija bi navodno trebalo da traje više vikenda, dok se akutni problem djubreta ne eliminiše.

Zamolio bih čitaoce bloga da okače svaku informaciju do koje dodju, o napretku akcije. Da poguramo, ako negde zastane. Pokušaću da stupim u kontakt sa drugarima iz kluba eXtreme  u Vranju, da ako je moguće i od njih dobijemo informacije iz prve ruke. 

Iz mog ugla, mislim da je ovo odlična prilika da Vlast zablista i upiše sebi poveliki plus za naredne izbore, barem kod nas tree hugerrs-a, kojih, kako se pokazalo, ima značajan broj.