ZIMOVNIK NA DUNAVU

objavljeno u poslednjem, 20. broju EVROPLJANINA, 18-31. mart 1999. 

     Više od 100.000 pataka sa severa Evrope zimu provodi kod Kostolca, Rama, Golupca...

copyright © 1999-2011 albicilla

Ona Morava, sa sve komentarima me zarozala načisto. I inače kada vidim odnos društva prema mestu na kome postojima me zaroza načisto. Kao da nemamo decu i kao da sve treba da pojedemo, požderemo i potrošimo, a deci dugove da ostavimo.

Odavno se zanimam za recikliranje, kao proces koji štedi resurs. Kako kod nas reciklaža nije na zavidnom nivoou, a po političkim kuloarima se šuška kako je upravljanje otpadom i recikliranje pripalo jednoj stranci, a ta stranka ima sad pametnija posla, neće zaživeti skoro. Palo mi je na pamet da bi mi mogli da damo svoj doprinos blogoakcijom,

Za sebe mogu da kažem da sam eko manijak. U ulici u kojoj živim još prepričavaju kako sam se posvađao sa komšijom zato što je bacio smeće u džak koji smo dobili od komunalnog za plastične flaše.

Film koji je Srđan Pajić okačio na blogu nisam mogao da gledam duže od desetak sekundi. E sad, da li bi bilo ovoga da nije bilo tog bloga, ne znam, ali sve mi se

Hladna noć marta

Fukušimo, ljubavi moja svilenkasta, grejaću te

Tužna sakura.

-Fukušimi od myredneckself-

Ovih dana stalno se pitam koja je kreatura od čoveka smislila da izgradi nuklearku u Fukušimi, gradu svile, voća i labudova. Na mestu zemaljske kugle, gde svako malo zatrese! Pa, svaki osnovac  na kviz pitanje - zemlja zemljotresa? -  kao iz topa će odgovoriti - Japan. Zemljotresi,  i cunami talasi kao posledica, očigledno nisu bili tema za razmišljanje tih graditelja,  trusta čiji su mozgovi izgleda prekriveni koprenom sazdanom od dolarskih niti. Prošlog meseca se eto tako, građanima Fukušime desilo sve po onom Marfijevom zakonu - šta god može poći naopako, poći će.

Svako malo dobijem jedno od onih pitanja. Najnovije je bilo: “Mala grabljivica veličine vrapca, nekakav soko? Srećem ga po gradu često. Po boji liči na stepskog sokola, ali je jako mali. Koji je to soko?”

Tužna Morava

Ovaj film su pre desetak dana snimili naši drugari iz kluba eXtreme i zamolili su da ga pokažemo nekom ko  može da pomogne.  Moje slike burića sa odbačenim lož uljem u sred NP Tara kojim sam progonio predstavnike vlasti, kad u zasluženim časovima relaksacije pišu po blogu, su ništa prema ovome.

Ljudi su se vratili sa ozbiljnim infekcijama kože.

Upozorenje za Albicilu: film sadrži materijal neprikladan za njegov mentalni sklop i strast prema rekama, te je bolje da ga na gleda.

A onda su došle čike iz Zelenila, posekle drveće i objasnile deci, kucama, macama i vrapcima da je to tako moralo, pošto je drveće bilo staro i bolesno. Ali, napraviće im oni umesto drvoreda jedan lep, moderan, parking.
Važna napomena! Nije mi bilo ni na kraj pameti da se izrugujem jednoj sjajnoj, vedroj, lepo ilustrovanoj i optimističkoj dečijoj knjizi (http://blog.b92.net/text/17605/Hrastova-ulica%3A-2-april-svetski-dan-decije-knjige/). Naprotiv, parafrazirao sam crtež iz Ulice hrastova

Voda je ...!

Ovaj blog nema nameru da edukuje o tome šta znači voda, već samo da podseti na temu. Svi znamo šta znači pitka, čista voda. Ili (ako je prethodno rečeno nedovoljno), svi znamo kako je kad nam na koji sat nestane voda! Nema svrhe objašnjavati šta je i kolika je uloga čiste, pitke vode u životu svakog (pa i čovečijeg) organizma.

.

doprinos ekologiji

I ta kampanja traje, brat bratu, treću godinu.