AleXandar Lambros

Priča se da je Alfred Hičkok, veliki filmski majstor u umetnosti zastrašivanja ljudi, vozeći se jednom prilikom kroz Švajcarsku, iznenada uperio prst u prozor automobila i rekao: „To je najstrašniji prizor koji sam u životu video". A video je sveštenika kako razgovara s dečačićem i drži ruku na njegovom ramenu. Hičkok se nagnuo kroz prozor automobila i povikao: „Trči, dete! Trči, ako ti je život mio!"

... a ni bilo kog drugog...

 

 

Eh, Branimire, Branimire, sta si bezveze prck'o, a sad cutis ko zalivena riba. Slusali smo te kad su "u nas" obe strane ulice bile suncane, i sad mi je malo mucno gledati kako matori ljudi od 4, 5, i 6 banki lamentiraju nad tvojim (ne)povratkom, a isto tako i kad gledam tebe kako sedis u Holandiji i teras mak na konac, misleci da ako se vec onaj prvi nije pojavio dvehiljadite,

Istorijska postavka u Arhivu Budimpešte

 Subotičke gradske kuće, ova današnja i one bivše, tema su izložbe koju je u gradskom Arhivu Budimpešte priredio Istorijski arhiv grada sa severa Bačke

Postavka obuhvata tekstualne, grafičke i digitalne prikaze tri gradske kuće po kojima je Subotica i danas poznata. Prilikom svečanog

Bajina Bašta je grad od oko 28,000 stanovnika u dolini reke Drine i na dan kada sam ga posetio bio je okupan suncem. Tamo sam otišao da bih, u ime Britanske ambasade u Beogradu odao počast Evelini Haverfild, jednoj od hrabrih škotskih medicinskih sestara koje su radile, a zatim i umrle u Srbiji tokom ili nakon epidemije pegavog tifusa 1915. godine. Evelina Haverfild je jedna od samo tri Britanke koje su za svoj rad u Srbiji bile odlikovane najvišim srpskim odlikovanjem, ordenom Belog Orla.

 

Starenje slike, urušavanje mita i loše umetničke kopije...

Već odavno se povremeno čuju razna naklapanja o tome šta će biti u Jugoslaviji poslije mene. To je donekle i zbog toga što oni koji se time bave uopće ne razumiju naš društveni sistem... Mi, kao što znate, imamo kolektivno rukovodstvo... Prema tome ja mogu svakoga dana otići a da se ništa neće mijenjati.                                                                                                           Josip Broz Tito (1976)

Kao što je raskoš Titovog dvora bila u nesrazmeri s realnom snagom zemlje koju je vodio, okončanjem hladnog rata i nestankom bipolarno ustrojenog sveta i Titova politika sedenja na ogradi, koja je Jugoslaviji donosila velike i očigledne benefite, sve više je pokazivala elemente samourušavanja.

Novak Đoković – stvarno najbolji!

 

 

Fejs svakome daje drugačiji pogled na razmišljanja ljudi sa kojima deli virtuelno prijateljstvo na istom. A ono što ja vidim na njemu, u ovom trenutku (sreda, sat i po nakon onoga u Beogradu), je sledeće (imena izostavljena, da se bar malo privatnosti sačuva...):

Onomad, velika tuča na tererenu je najavila veliku tuču u zemlji. A danas... 

 

Danas je 45 godina od dana kad je "Partizan" odigrao finale Kupa šampiona protiv "Reala" u Briselu, na stadionu "Hejsl".

Živo se sećam tog dana i on mi po nekada izviri iz dečijih uspomena.

Na današnji dan, 1966.godine, baš nekako u ovo doba, pripremali smo se da u dvorištvu moga komšije Đure Kalata, jednog od dugogodišnjih igrača NK "Dinara" iz Knina, finale gledamo kolektivno. On je svoj  televizor izneo na prozor u prizemlju, a trojica - četvorica starijih komšija, na čelu sa mojim nastavnikom fizike Dušanom Bursaćom se bavila nameštanjem antene.

Mene

U Srbiji danas počinju dvodnevne svečanosti povodom Dana pobede 9. maja, koji se slavi i kao Dan Evrope, pa srećni  nam praznici  iako neki naši mediji uporno govore samo o Danu Evrope. U svakom slučaju srećan nam Dan pobede i Dan Evrope.

Širom sveta danas i sutra  će biti obeležena 66. godišnjica kapitulacije Hitlerovog

"Trećeg rajha" koja je označila veliku pobedu saveznika nad Silama osovine i kraj Drugog svetskog rata, najkrvavijeg sukoba u istoriji čovečanstva u kome je nestalo više od 80 miliona ljudi, od toga preko 50 miliona civila (tačne brojke nisu niti će biti utvrđene). Ovo je dvostruki praznik budući da je evropska zajednica zasnovana na tekovinama borbe protiv fašizma u Drugom svetskom ratu i principima mira, razumavenja, tolerancije i saradnje među narodima.

To je jedan od najznačajnijih praznika u evropskom kalendaru kojim je definisan izgled Evrope budućnosti jer  od dana pobede nad fašizmom, 1945, postalo je moguće graditi Evropu kakvu danas znamo: od kontinenta podela, mržnje, ratova, razaranja, genocida  Evropa je, nadamo se,  postala kontinent jedinstva različitosti, mesto dijaloga i saradnje.I Srbija će, za razliku od nekih ranijih godina, dostojnije obeležiti Dan pobede: