Ja sam Aleksandra Ranković novinarka, autor i producent dokumentarnih filmova i serija.

Danas je svakako dan za nostalgiju, na nju, hvala na pitanju, niko nije imun, zašto bi mene zaobilšo. Sluša se malo muzka Jugoslavije, sećamo se da smo na današnji dan baš lepo, obilato jeli, mi se radovali slobodnim danima, putovalo se dosta - kod rodbine na selo, jer svinjokolj je, a umeo je počesto i da nas obraduje sneg...
Trpeza je bila gotovo uniformna, ali svakako nije u

Gost: amika - Milivoj Anđelković, književnik

 Средина августа у Грчкој, на мору. Ни дашка.Онај тренутак зрелог лета када престане сваки покрет ваздуха а море се притаји, тешко и глатко све до хоризонта. Тек понекад се заљуља и занесе, пучином прође дрхтај, обалу оплакну два-три таласа па све опет утоне у непомичност и нирвану. Једино сунце непрекидно сјакти на празном, већ истањеном небу и као да се топи на усијаном хоризонту.

Dvadeset četvrtog marta 1999. godine u 19:45 otpočeli su vazdušni napadi na ciljeve u Saveznoj Republici Jugoslaviji u okviru NATO operacije pod kodnim nazivom "Saveznička sila" (u oružanim snagama Sjedinjenih Država vodjene pod kodnim nazivom "Plemeniti nakovanj" ) ...

Ako pričamo o bombardovanju, ono je počelo otprilike 7 dana pre smrti moje majke. U proleće.

 I iako stručna javost smatra da im se ne treba davati na značaju citiraću još jednom pomenutog profesora – “tako doterivati istoriju, mogu samo zanesenjaci i pokvarenjaci. Vreme zanesenjaka bojim se da je prošlo, više je ovih drugih”.

 

Ovo nije ni evroskeptični ni antinemački ni nacionalistički blog.
Ako je išta, onda je samo - skeptičan.

Već dugo iritiraju Uslovljavanja ova i ona, ovakva i onakva, logična i nelogična, dobronamerna i „dobronamerna".

Kao Uslov neki Amerikanci pomenuše i prihvatanje proizvodnje GMO hrane.

Danas Angela i dalje ne odustaje od definisanja „susedstva" bivšeg dela jedne (kakve god) zemlje i jednog njenog otcepljenog dela.

Angela i danas kao razlog za neku kaznu (slučajno prema Srbiji) pominje ugroženost nemačkih vojnika, koji su tu, van svojih granica (s drugim stranim vojnicima), prvi put posle završetka Drugog svetskog rata. Ako se dobro sećam, prvo angažovanje nemačke vojske van svoje teritorije posle njega bilo je - u bombardovanju SRJ?

... ili cisto da se i ja malo nalupetam na izandjalu temu...

Nije uopste vazno kako ce se zavrsiti ovo zezanje oko Ukrajine. Nije ni prvi ni poslednji put da se "narod" digne protiv vlasti (spontano ili ne), da se "vlast" sklanja u Rusiju (principijelno ili ne) i da se Rusija ponasa kao uvredjeni bully u skolskom dvoristu.

Uopste me ne interesuje da ulazim u analizu ukrajinske (bivse?) opozicije i ko je sta tamo, sta ko hoce, ko koga kontrolise (spolja ili izvana), ko, kako, i zasto je organizovao demonstracije, da li su se one spontano ili ne pretvorile u revoluciju, i da li ce na kraju ta revolucija pojesti svoju decu ili ne.

Da li bi iko trebalo da se zabrine nad činjenicom da je Stiv Benon zainteresovan za ishod narednih EU parlamentarnih izbora. I da li bi još više trebalo da brine to što se Stiv zalaže za ukrupnjavanje i jačanje evropske desnice (inače Benon je bio manje-više prvi čovek Trampove pobedničke predsedničke kampanje, kao i njegov bliski saradnik i savetnik, bivši doduše). Sad bilo da g. Stiv priča u svoje lično ime ili u ime nekih novih, starih ili ko zna kojih već sve ne poslodavaca, ostaje pitanje kako (posebno u vremenima u kojima Ameriku, između ostalog, trese i afera vezano za uticaj Rusije na njihove izbore) jedna SAD interesna grupa, koja god i kakva god bila, može tako otvoreno da utiče na ishod evropskih izbora. Uz drugo, možda još i važnije pitanje – zbog čega druže Benone baš desnica.