2018-06-28 23:18:21

Dan B!

Filip Mladenović RSS / 29.06.2018. u 00:18

Otvaranje Narodnog muzeja
Otvaranje Narodnog muzeja
Dan kada je uspravan, kulturan, civilizovan Beograd ponovo sreo sebe.

Kada se pogledao u ogledalo i ono mu je vratilo lik.

Lik umiven od svih gadosti, podlosti i neukusa. Od taloga opake istorije.

Izvan svakog zla, izvan stvari, iluzija...

Lik kakav Beograd zaslužuje: u slavu Jovana Sterije

 
2010-07-12 15:55:45

.

Aleksandar Vasović RSS / 12.07.2010. u 16:55

.

 
2012-10-24 18:24:53

Oмега је ипак био у праву

omega68 RSS / 24.10.2012. u 19:24

 или  oсвета је најслађа кад се сервира хладна!

 Прикупио сам хаплотипове од 25 маркера рода R1a1 из свих земаља Европе, и за сваку земљу или регион одредио хаплотип заједничког претка дотичне популације, и када је тај предак живео. И испоставило се да је у готово читавој Европи, од Исланда на северу па до Грчке на југу, заједнички предак био исти! Другим речима, потомци су своје хаплотипове као штафету преносили сопственим потомцима по поколењима, разилазећи се из једног истог историјског места, прапостојбине Прасловена, прапостојбине „Индоевропљана“, прапостојбине Аријеваца – за коју се испоставило да је Балкан. И то не просто Балкан, већ Србија, Косово, Босна, Македонија. То је ареал најстаријих хаплотипова рода R1a1. И доба када је живео прапредак, на које указују најстарији, највише мутирани хаплотипови – то је пре 12.000 година. Тачније, пре 12.200 година, али то је већ претерано. У археологији и лингвистици не знају за такве прецизности у толикој давнини.

Анатолиј Алексејевич Кљосов је председник научне консултативне управеМеђународног генеалошког бироа. Професор је биологије Харвардског универзитета.

У СССР је био доктор хемијских наука, професор Московског државног универзитета. За истраживања у области биолошке катализе додељена му је награда Лењинског комсомола (1978) и Државна награда СССР (1984). Оснивач је Руске академије ДНК-генеалогије. Живи у Њутону, Масачусетс

 

"Gospodo, u epohi imperijalizma, koju karakteriše zaoštravanje klasne borbe i zbijanje klasnih redova, u našim redovima, dakle redovima srednjih klasa, umesto sve veće solidarnosti interesa, koja bi se izražavala u organizacionom jedinstvu i svesnijoj političkoj akciji, nailazimo na potpunu zbrku i najrazličitije interese i težnje. U periodu sazrevanja kapitalističkih suprotnosti sudbina naše klase je u tome što je priklještena između monopolnog kapitala i zahteva radničke klase za boljim uslovima i većom sigurnošću. Ovaj nezgodan položaj i rađa našu svest o dvostrukom frontu

 
2015-10-12 13:43:00

Lest we forget

UKinSerbia RSS / 12.10.2015. u 14:43

On Monday 5 October I attended a talk on British women in Serbia in the First World War. Many of these women are well known in Serbia, although barely known in the UK. Around 3,000 foreign medical workers served in Serbia during the war, of whom approximately 700 were from the Scottish Women's Hospital (SWH). Not all the volunteers were Scottish - they were international - but they were all women.

swh_report_det.jpg

 

Gradska knjiga Beogradska ispisivana rukopisno u nekoliko proteklih vekova je usled protoka vremena, uticaja uslova sredine na hartiju, aljkavog listanja pri čitanju i zbog nedovoljne brige o njoj samoj, knjiga je dovedena u stanje rasknjižene kupusare sa pobrkanim stranicama ali množina njih je u svoj toj gužvi iščilela. Razni su tu knjigu vekovima prelistavali, pored čitatelja vrlo obrazovanih i onih prihvatljivo pismenih, nekih na granici pismenosti bilo je i potpuno lišenih znanja o slovima te su gledali samo crtane zabeleške jer i pisci knjige nisu po neki put bili u dosluhu sa slovima pa su crtkarali ili prosto stavljali onaj epski krstić tek da se znaa da su tu bili. U tako šarolikom čitateljstvu dešavalo se da su mnogi od njih u susretu sa knjigom bili zbunjeni i nepripremljeni na tako što veoma obimno i kabasto u rukama i onda su svi oni, koji doticahu knjigu, čupali joj stranice za sopstvenu arhivu, dopisivali na marginama ali i u tekstu samom, podvlačili redove, ubacivali neke dodatne strane po svojoj volji i smatranju. Neki put bi prosuli mastilo preko rukopisa, sve je vremenom pomešano i zagubio se red i kontinuitet u poglavljima ali i u pojedinim redovima, a bez redosleda u paginaciji tok rukopisa nije baš zgodno pratiti i kontraindikovano je.

 
2010-10-05 01:56:22

Domino efekat

nova_slika_srbije RSS / 05.10.2010. u 02:56
Da bismo ocenili dalekosežnost jednog istorijskog obrta, moramo ga se prvo prisetiti. Na prvi pogled moglo bi se učiniti da pad Berlinskog zida i ponovno ujedinjene dve Nemačke godinu dana kasnije, na izvestan način, predstavljaju reprizu nekih istorijskog događaja i da je istinska nacionalnost uvek u interesu svih naroda. Posle
 
2012-01-20 18:52:58

Pravoslavlje i monarhija

Goran Nikolić RSS / 20.01.2012. u 19:52

 Autor: dr Davor Džalto

(Tekst predstavlja izvod iz teksta „Fides at Regnvm“, Plus Ultra: izabrani eseji o kulturi, komunikaciji i veri, Beograd, 2011, 65-74).

 U ovom tekstu ću pokušati da na sintetičan način izložim i analiziram glavne argumente, koji se iz perspektive pravoslavne tradicije najčešće navode u prilog monarhije kao oblika vladavine. U tom cilju, u daljem izlaganju ću analizirati dva teksta u kojima je se argumentuje u prilog monarhije, sa željom da se ona opravda i obrazloži na osnovu dogmi Crkve i pravoslavnog predanja. Razlog za pozivanje upravo na ove tekstove, pored velikog broja onih koji se bave vezama monarhije i pravoslavne vere, leži u činjenici da su ova dva teksta međusobno komplementarna, te da je iz njih moguće iščitati, na sažet ali i dovoljno razrađen način, praktično sve važnije aspekte nečega što se krajnje uslovno može okarakterisati kao «(afirmativna) pravoslavna teologija monarhije».

 

Prikazanje srBske retorike ... I ZAPAD I ISTOK I NA SVE STRANE DOBRO JUTRO ... 

8261441866_4a93c75c0c_z.jpg 

...  sve jedno koja zagrize, istočna ili zapadna ... plivanje i plutanje u mestu sledi ...

 

 
2010-08-03 12:48:30

Team Serbia

Inner Party RSS / 03.08.2010. u 13:48

 

Ako je istina ono što piše profesor Biber, ako buduće diplomate (koje će za koju godinu ili deceniju služiti u ovim našim ex-YU ambasadorokratijama) pokazuju zapanjujuće rupe u znanju srpske i jugoslovenske istorije,  jasno je da neka šira populacija zna još manje i da ih najverovatnije ta istorija  ni malo ne zanima, da je broj ljudi koji će se posvetiti malo dubljem upoznavanju sa našom istorijom i razumevanju

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana