2018-05-03 14:41:06

Dizraeli – treći deo

Neven Cvetićanin RSS / 03.05.2018. u 15:41

Na spoljašnjem planu Dizraeli je „tvrdi legitimista" pronalazeći jedan od prvih državničkih uzora u grofu Meternihu, kome će se približiti kada se ovaj nakon revolucije iz 1848. godine zadesi u političkom izbeglištvu u Engleskoj, vodeći sa njim duge političke razgovore. Kasnije će ga u međusobnoj korespodenciji nazivati „svojim učiteljem", nazivajući ga otvoreno u javnosti „najvećim državnikom našeg doba."

 
2020-07-15 16:38:37

Priča o kreolskim konjima (4-5)

Snezana Radojicic RSS / 15.07.2020. u 17:38

 4.

U velikom, takoreći konjskom skoku preskačemo vekove, tokom kojih su ove životinje preplavile južnoamerički kontinet, prilagođavajući se novim uslovima života i, manje-više, formirajući dva glavna rasna tipa shodno njihovoj nameni: radni konj, na imanjima gaučosa, i jahaći, u vlasništvu indijanskih plemena, koji se koristi u ratovima, ali i za jelo, kao delikates. Iz tog vremena izdvajamo i jedan jezički kuriozitet koji slikovito dočarava prestižni status gaučosa, čiji su konji nazivani Pingo, prema reči koja označava penis.

 Zaustavljamo se na početku

 
2011-11-05 15:23:30

Kutija

Inner Party RSS / 05.11.2011. u 16:23

 Jeste.

Istina je da već duže vreme nisam sastavio blog.

Nema nekog posebnog razloga za to, jednostavno sam prezauzet poslednjih nekoliko meseci ... A i teme koje nas najvise okupiraju ovih dana su ponajviše političke, a ja sam onomad rekao da neću vise o politici... 

Elem, kasno letos, tokom odmora, sam se malo intenzivnije vrzmao po forumu ljubitelja fantastike Znak Sagite i tamo zavirivao medju radioničarske priče tamošnjih mladih SF/Horor/Fantasy pisaca. I naravno, kada je čovek okružen kreativnošću, poželi i sam da bude malo kreativan, pa sam i ja napisao jednu kraću priču. Koja je evo pred vama ...

 
2012-11-11 12:47:11

DOŽIVOTNA TERAPIJA

Dragan Jakovljević. RSS / 11.11.2012. u 13:47

Један од мојих Фејсбук пријатеља послао је осталима на тој мрежи фотографисану кутију неког лека. Погледам, српска латиница, али у првом тренутку се и не трудим да прочитам пун назив. Имена свих лекова ми међусобно веома личе, па их и не памтим, док не морам.

Онда помислим да је некоме тај лек можда хитно потребан, јер није уобичајено да се медикаменти рекламирају на Фејсбуку на тај начин. Загледам се пажљивије у фотографију, на којој је писало: АНТИФАШИЗАМ 500 мг, узимати доживотно!

 
2011-01-21 12:07:01

PESNIČENJE NA KLACKALIŠTU (1)

Nebojša Milikić RSS / 21.01.2011. u 13:07

  “Ne idemo redom kojim se reklo, već kako je se u sećanju steklo.To jesu znane zgode i lica, a ipak sve tek je obična skica…”      Savremeniji administrator… Razumećete… nisam bio na licu mesta… opisane događaje znam samo iz priča, tračeva, delimično i na rumunskom jeziku, koji sam skoro potpuno zaboravio. Gde god je ostalo nepopunjeno tekstom, gde god su iznete neke pogrešne informacije

 
2010-07-12 08:51:11

SMRT FEUDALIZMU, ŽIVEO FEUD II.

dragan7557 RSS / 12.07.2010. u 09:51

Nekako odmah tokom "oslobođanja" od Feudalizma (Građaninu Kabotu i supruzi poznatoj po kolačima, je odsečena Glava), započinje period užasavajućeg divljanja sada već "slobodnih" građana koji su u građanstvo avanzovali dekretom nove države jednakosti za sve "Egalite" bratstva za sve "Fraternite" i naravno novokomponovane "slobode" opet za sve "Liberte." 

Konačno "oslobođeni" od Jarma  Feudalizma "slobodni" građani su po raskršćima pekli nedužne volove (u Srbiji će to biti odrađeno plišanom Revolucijom početkom tekućeg Milenijuma) vitlajući bivše Poslodavce kako

 
2013-03-05 10:23:58

Car Konstantin i Kralj Ibi

Ivan Blagojevic RSS / 05.03.2013. u 11:23

Većina careva i kraljeva bi danas bili procesuairani za zločine protiv čovečnosti u Hagu.
Niš je 27. februara zahvaljujući pozorišnom Caru Konstantinu bio prestonica Srbije onako kako je to bio Niš daleke 280. godine rođenjem Konstantina. 1733 godine kasnije, na gore pomenuti datum, u porodilištu u Nišu jedino rođeno muško dete bio je mali Kinez, kome su roditelji dali ime Kon - stan - tin, šaljući poruku Keltima, Rimljanima i Slovenima da će Srbi možda jednog dana, recimo za proslavu 20 vekova Milanskog edikta, biti prilično kosooki!

 
2012-01-11 16:58:51

QUO VADIS EUROPA?

Goran Nikolić RSS / 11.01.2012. u 17:58

Autor: Davor Džalto

Situacija u Evropi danas je veoma dinamična, složena, zanimljiva i zabrinjavajuća.

Period mira, stabilnosti i prosperiteta, što sve jesu ideje u osnovi Evropske Unije, danas je, čini se, bar privremeno prošlost za najveći broj zemalja kontinenta.

Veoma je teško razaznati tokove i značenje istorijskih događaja u trenutku u kome se dešavaju. Smisao stvari se obično vidi samo iz budućnosti, kada smo u stanju da sagledamo ono do čega su određeni događaji doveli, ukoliko pri tome ne zaboravimo same te događaje i njihov kontekst.

 
2008-05-09 17:52:12

Od Klifa Ričarda do Dane Internacional

Srđan Mitrović RSS / 09.05.2008. u 18:52

eurovision_cliff_richard.jpgili Sve šta treba da znate o Evroviziji 2. U prošlom postu ste mogli pročitati kako je sve počelo, o prvoj velikoj nepravdi, najuspešnijima i najslabijima. Sledi drugi deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

MALEROZNI CLIF RICHARD

Britanci su morali da čekaju punih deset godina od svog prvog nastupa do prve pobede za koju je zaslužna Sandie Shaw pevajući bosonoga 1967. «Puppet on a string». Godinu dana kasnije na takmičenju u Londonu retko ko je sumnjao da neko može Cliffu Richardu, koji je tada važio za najpopularnijeg pop pevača u Britaniji da ugrozi pobedu. Pesma «Congratulations» je nadmoćno trijumfovala na domaćem izboru osvojivši trostruko više glasova nego sve ostale takmičarske melodije zajedno. Ostalo je samo da se to potvrdi na «Evroviziji».

 
2008-05-13 16:46:57

Jugoslavija 1961-1976

Srđan Mitrović RSS / 13.05.2008. u 17:46

zdravko_colic_poster.jpgili Sve šta treba da znate o Evroviziji 6. U prošlom postu ste mogli pročitati o grupi za istoriju, o čuvenim imenima na festivalu, o najupornijima i onima "nikad više", o proširenjima i odustajanjima. Sledi šesti deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

Jedina istočnoevropska zemlja koja je nastupala na «Evroviziji» od ranih šezdesetih godina je bila Jugoslavija. Svoj prvi nastup Jugosloveni su imali 1961. godine u Kanu a pesma sa kojom su debitovali je delo Jožeta Privseka, na tekst Miroslava Antića, «Neke davne zvezde». Za interpretatora je odabrana Novosađanka Ljiljana Petrović koja je tih godina bila jedno od prvih imena jugoslovenske zabavne muzike. Vrlo dobar nastup je rezultirao sasvim solidnim osmim mestom (u konkurenciji 16 izvodjača), a već sledeće godine Jugoslavija šalje u Luksemburg prvo ime svoje šlager muzike, Lolu Novaković sa «Ne pali svetla u sumrak», jos jednom melodijom Jožeta Privseka. Po mišljenju kritičara «Pesme Evrovizije», ova numera spada među najbolje iz SFRJ na tom takmičenju, a tekst Dragutina Britvića gde se govori o dve cigarete koje dogorevaju u noći, kao aluzija na dvoje ljubavnika, jednim od najkvalitetnijih u istoriji ove smotre. Lola je nastup završila na 4. mestu što će sve do 1983. godine biti i najbolji jugoslovenski plasman.

 

Arhiva