2012-10-24 19:57:02

Oмега је ипак био у праву 2. deo

omega68 RSS / 24.10.2012. u 20:57

Из горе наведеног неминовно следи да „Индоевропљани“ – то и јесте древни род R1a1. Аријевци. Онда све, или у сваком случају много тога долази на своје место – и око доласка људи тог рода у Индију и Иран, и ширења људи истог тог рода по читавој Европи, а одатле – и појављивања индоевропске групе језика, пошто је то заправо њихов, аријевски, језик, или његова наречја, и појављивања „иранских језика“ индоевропске групе, пошто то и јесу аријевски језици. Тим пре што су се, како ћемо даље видети, „ирански језици“ појавили тек после доласка Аријеваца у Иран, а ако ћемо тачније – онда не „после“, већ су постали резултат доласка Аријеваца, у другом хиљадулећу пре наше ере.

У ДНК сваког мушкарца, и то у његовом Y-хромозому, постоје одређени одсечци у којима се постепено, једном у неколико нараштаја, у нуклеотидима нагомилава једна по једна мутација.

 

...Треба истаћи да се 4.500 година до заједничког претка Аријеваца у Анатолији добро слаже са временом појаве Хетита у Малој Азији у последњој четвртини III хиљадулећа пре н.е., пошто има података да су Хетити подигли устанак против Нарамсина (2.236–2.200 г. пре н.е., то јест пре 4.244–4.208година).


Е сад мало о тим Хетитима:

ide8_768_u9b9x.jpg 

Двоглави хетитски орао: детаљ на леђима сфинге у Алаџа Хијаку, 2. век пре нове ере

 
2011-10-23 13:10:30

Dan ustanka uvrstiti u državne praznike

Milan Karagaća RSS / 23.10.2011. u 14:10

 Upozoravam da ovo nije tema o četnicima i partizanima.

Vlada Srbije je o tome već uputila parlamentu  odgovarajući predlog izmene Zakona o državnim i drugim praznicima i uskoro će se naći pred poslanicima. Tako će Srbija dobiti još dva državna praznika -  Dan primirja u Prvom svetskom ratu i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu .

255x160_4775-grb-srbije-498px.jpg 

Smatram da bi Srbija konačno trebalo da među  državne  praznike  vrati i Dan istanka, a koji će to datum biti neka se dogovore istoričari i učesnici ali bez stranačkih i ideoloških pristrasnosti i utrkivanja za jeftine dnevno-političke poene. To nije dnevno-politički već trajna nacionala vrednost slobodarskog duha i tradicije srpskog naroda. Taj dan ne treba vezivati za bilo koje ideološke kalkulacije već naći dan kada su ustanici izveli prvu akciju ili još bolje zajedničku akciju protiv okupatora jer je činjenica da su oba pokreta te 1941.godine krenula u borbu protiv okupatora. 

Deo obrazloženja može naći i u govoru predsednika Tadića

 
2013-03-06 21:31:35

BEOGRAD - VEČITI GRAD (I, II)

vladimir petrovic RSS / 06.03.2013. u 22:31

Kaži mudrome, i on će biti još mudriji (Priče Solomonove, 9:9)

Slučajno naleteh na  serijal "Beograd - Večiti grad", iz Filmske enciklopedije o Beogradu ispričane u 27 epizoda.

Evo dve prve epizode.  U pitanju je, kako stvaraoci serijala kažu, "zanimljivo, edukativno i zabavno delo koje nam pojašnjava malo poznate podatke o Beogradu, čija istorijska lepota nadmašuje orijentalne i evropske gradove".

 
2015-10-05 09:02:09

To whom it may concern

Biljana 77 RSS / 05.10.2015. u 10:02

 Ili o jednoj šačici.. pirinča.

 ******

 
2017-12-20 17:26:08

Rudiju, djeca

Srđan Fuchs RSS / 20.12.2017. u 18:26

Juče, na Svetog Nikolu 2017., dobili smo zvanično potvrdu od jednog istraživača, hrvatskog Nemca iz Slavonskog Broda, o sudbini našeg pradede, Rudolfa Rudija Fuchsa. Stari Rudi, zvanično je izgubio život stradavši u Jasenovcu. Ubili su ga ustaše, negde tokom zime 1942-43. , u logoru Jasenovac. Pradeda Rudi bio je jedan od prvaka društvenog života u Brodu na Savi. Ove zime će se navršiti 75 godina od njegove tužne smrti. Iako je privatna povest, objavljujem jer mislim da ima opštu vrednost za izmaltretirano srpsko građansko društvo.

 
 
2017-04-19 17:10:18

JESEN U BANATU

kosta.babic RSS / 19.04.2017. u 18:10
Bundesarchiv_Bild_101I-049-0305-07A%2C_Russland%2C_Sch%C3%BCtzenpanzer_vor_brennendem_Geb%C3%A4ude.jpg
 

Kukuruzi samo što nisu stigli za branje u seocetu na granici srpskog i rumunskog banata. Stanovništvo mešano pola srba pola rumuna. Blatnjave ulice i sitna kiša koja je rominjala.

Kuće podjednako stare i trošne ali su meštani nepogrešivo znali koja kuća je srpska a koja rumunska.  Rumunske kuće su bile okrečene nekim drugačijim bojama, činilo se veselije i urednije, bar spolja, od srpskih.

Na glavnoj ulici samo jedna crkva u koju su išli i jedni i drugi.  

I škola je bila jedna ali su nastavnici držali časove odvojeno na rumunskom i na srpskom.

Dok je bilo nastave.

            Školsku zgradu,već par godina, koristio je omanji nemački garnizon stacioniran u tom delu banata. Bila je jesen 1944. Godine.
 
2009-09-25 10:23:46

Sloboda narodu!

sluhzaduh RSS / 25.09.2009. u 11:23

Ovaj tekst sam pisao za sajt "Tačka Čačka" (koji je u međuvremenu presztao da postoji), a ako se ne varam, objavljen je i u listu "Čačanske novine", a povodm Dana borbe protiv fašizma 9. novembra 2007-me godine.

Ne znam da li je moralo baš sve da krene naopako. Razumem otpor Miloševićevom režimu. Pre ili kasnije, kritičnoj masi je moralo da prekipi. Da li je tačka ključanja u glavama glasača niža ili viša od temperature koju izaziva eksplozija NATO-bombi, sada sedam godina kasnije nije preterano bitno. Jeste, uvek će se naći neko ko će reći "E, da

 
2016-10-23 15:29:17

20. октобар 1944.

tasadebeli RSS / 23.10.2016. u 16:29
Spomen-groblje-Oslobodiocima-Beograda-1944.jpg

 

 

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana