ТРАКТАТ О СМЕХУ

Да не буде забуна – текст је написан јануара 1997. године. Значи ово је ВРЕМЕПЛОВ који вас враћа 21. годину уназад.

Зато, пре читања:

Проучите горње упутство, узмите средство за смирење и, ако се појаве нежељене сметње, посаветујте се са вашим лекаром или фармацеутом.

 

Гнев је привилегија богова, тврди Аристотел, а код мудраца он изазива сузе или смех. Тако је мрачни Хераклит у великој љутњи плакао, признајући тиме да догађаји имају коначну и неопозиву тежину судбине коју треба некако поднети и издржати. Код мудрог Демостена, опет, уместо гнева јављао се смех који се двојако може тумачити: као лично освешћење од заблуде да су догађаји и другачије могли да се догоде, али и као одбијање њихове коначне и неопозиве тежине за човекову судбину.

ПОМАМА И ОМАМА НАШИХ ДАНА

          „Кловн Шалимар“ Салмана Руждија је роман о неколико трагичних животних судбина у временима великих друштвених сукоба на широком простору од Кашмира на граници Индије и Пакистана до Стразбура између Француске и Немачке, затим у Француској, Енглеској и у Лос Анђелосу у Америци. Источњачка

Bendžamin Dizraeli (Benjamin Disraeli, 1804-1881.) će biti začetnik tradicije torijevske demokratije (tory democracy) kroz koju će se engleska torijevska konzervativna tradicija otvoriti masama, formirajući projekat jedinstvene nacije u kojoj i kroz koju će se pokušati izmiriti različiti društveni slojevi. Dizraelijev ideološki projekat oličen u tzv. konzervativizmu jedne nacije (one nation conservativism) će ponuditi ideju shodno kojoj će različiti društveni slojevi imati obaveze jedni prema drugima.

Objavljeno je da je završen konkurs za spomenik Stefanu Nemanji i da je prvonagrađeni rad ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova uz saradnju sa srpskim arhitektom Petrom Arsićem. Spomenik je ispred zgrade železničke stanice na Savskom trgu, na dnu Nemanjine ulice i lepo je saznati da će spomenik srpskom vladaru, osnivaču srpske države biti deo urbanog ambijenta Beograda. Prvonagrađeni

Da je tenis kao sport npr. neka kompanija (a.d.), ovog vikenda bi mu vidno skočile akcije :) Ono što gledaoci najviše vole da gledaju u samim završnicama su sudari titana i pisanje istorije.
Prvo je žensko finale nije baš donelo bratoubilački rat između sestara Vilijams, ali jeste krunisanje mlađe: Serena je najtrofejnija na Gren Slemovima u Open eri!  Serena u svojoj drugoj inkarnaciji nema premca u ženskom tenisu, tako da je ovaj rekord visio već neko duže vreme, ali kako mu se Serena bližila, nekako je bivala sve opterećenija i nervoznija, a onda je pregorela u polufinalu US Opena 2015. portiv Roberte Vinči i posle toga može se reći da je nekako postala opuštenija na terenu (kao npr. Mari kada je postao otac), a pre toga je bila užasno loš gubitnik (level Željko Obradović), što opet možda ima i pozitivan uticaj na nepobedivost i ogromne uspehe. Sada se Sereni zalomilo da za rekordnu 23. GS titulu igra, ni manje ni više, nego baš protiv rođene sestre Venus, koja joj je na neki način i idol. Venus se krajem prošlog veka probila na vrh i sećam se priča da ima još talentovaniju mlađu sestru :) Njih dve su igrale finale ovde prethodni put, sada već, davne 2003. kada je Serena čudesno slavila. Ovo finale je ubedljivo najstarije žensko GS finale u istoriji - sledeće nedelje učesnice pune 72 godine (zbirno :)) Njih dve su poslenji put igrale u finalu GS na Vimbldonu 2008. a interesantno je da je tada i finale u muškoj konkurenciji bilo između sadašnjih finalista Nadala i Federera (ujedno i jedan od najboljih teniskih mečeva u istoriji)!

Fedal rekordni 9. put

Ovo je verovatno najveći meč u istoriji tenisa!

 

Ili, da li su Englezi stvarno Englezi, ili se samo prave? Ovo je samo jedno od mnogih pitanja koja autor Al Marej postavlja u svojoj koliko šaljivoj toliko i ozbiljnoj seriji „Why does everyone hate the English" („Zbog čega svi mrze Engleze" [Link]), koja se trenutno prikazuje na dokumentarnom kablovskom kanalu „History". Naime, u svakoj se od epizoda Al (koji, naravno, predstavlja Englesku) „sukobljava" i „takmiči" u tome ko je bolji sa predstavnikom jednog od naroda sa kojima Englezi na ovaj ili onaj način imaju burnu istoriju nesuglasica, suprotstavljenih interesa, nesporazuma, zabluda i predubeđenja, kao i, generalno, pregršti nerazumevanja i stereotipa.

Čin I

Aleksandr Petrovič Izvolski * sedeo je, u svečanoj diplomatskoj uniformi, za velikim radnim stolom u  kabinetu ruske ambasade u Parizu.

Kako živim i radim u dve različite države, i kako se komplikuju odnosi između (liberalnog i kapitalu sklonog) Zapada i (konzervativnog i takođe kapitalu sklonog) Istoka, počeo mi je privlačiti pažnju određeni paradoks: dolazim iz zemlje sa zapada koja je okrenuta, kao, kultura, prema Istoku; radim u zemlji na istoku koja je, kulturpolitički, u potpunosti okrenuta na Zapad.