Не пишем наручене текстове
Поручило ми да напишем нешто о свом опусу и блогерском искуству које ће се, из нехата и ничим изазвано, једног лепог дана претворити у збирку радова!
Како написати наручени текст? Како себе не доживети преозбиљно и избећи замке еготрипа?
Ima jedna dobra poslovica u našem narodu, koja oslikava u neku ruku i naše društvo, pogotovo u poslednjih par godina unazad, a to je baš ova „Dva loša, ubiše Miloša."
Kada sam bila mala, majka nam je uvek govorila da se čuvamo povodljivih i porocima vođenih ljudi jer su oni rak rana svakog društva, kolektiva i porodice.
Ne znam
Takoreći, divandan.
(Od glagola divaniti.)
„Некада је ту била кућа.
Сада је ту рупа."
(Славко Павићевић: „Ратне песме" )