8.1.2011.brzi voz Beograd-Bar prešao put do Prijepolja sa neispravnim kočnicama i ludom srećom nije izleteo i pobio ljude. Kočnice ni na polasku u Beogradu, ni na prolasku u Valjevu, Požegi, Užicu i Priboju ili nisu ni kontrolisane - a morale su biti - ili je to urađeno ofrlje. Dakle, putnici su ostali živi zahvaljujući čistoj sreći! 

Bila sam na promociji u Zelenom Zvonu.  Došla sam preumorna i sa zakašnjenjem. Ljudi su sedeli i čekali. Jedan dečko, mlad čovek, kako god, zapitkivao me je da li je i koliko Zoran pio. Bio je sipmatičan i otvoren. Posle je pričao kako nema pravih ljudi, naručivao pivo i pominjao nekakav bend. Sela sam s njim za šank, pila kratku s mlekom (to piju umorni)  Zrenjanin je mesto koje pamtim po nekim vožnjama iz Novog Sada, ne sećam se imena lokala znam samo sa kim sam u njih ulazila, sedela, pričala... Sećam se i Milana Mumina, ne znam zašto - on nije iz Zrenjanina.

Ali

Bože moj, pre mi daj život jakih uzbudjenja nego misaoni život (Dž. Kits)

Ovih dana, tačnije oko Božića, tražeći za čitanje nešto "pre uzbudljivo nego misaono", kako bi Kits rekao (eh, ti pesnici!), naleteo sam na zanimljivu i provokativnu novelu "Moja majka", od Žorža Bataja (Georges Bataille: Ma mère). Pre toga, video sam najave u stilu "Majka uvodi svog sedamnaestogodišnjeg sina u svet razvrata" i „Priča o mladiću koji doživljava ekstazu tokom svog moralnog propadanja", što me je zaintrigiralo, priznajem. Pored toga, već sam imao nekih saznanja o Batajevom slobodnom tumačenju eroticizma i ljudske seksualnosti uopšte, pa sam se hteo nadopuniti.  

Zadovoljstvo puta je veliko. Zato i jeste toliko teško ne zastraniti; u nekom trenutku, neodlučnost ume da pokopa nameru da se stigne na kraj. Neodlučnost nas nagoni da ne ostvarimo svoj cilj, da se vrtimo u krug, verujući da je bitno samo da se krećemo, da smo i dalje na putu i šta sve ne, a sve to zbog lenjosti, trenutnog osećaja zadovoljstva i straha. To takođe ima mnogo veze sa činjenicom da postoje ciljevi čije je ostvarenje neuklopivo sa:
Željom za onakvim životom u kojem je izvestan način na koji će se odvijati sutrašnji dan.

Milan Nikolić

PROLOG NA NEBU: U svakom stadu  postoje zaslužni građani i partibrejkeri. Danas, 31.decembra 2010., kada mi predsednik države poručuje da u Novoj godini moram "više da se trudim", a premijer anticipira nastavak "napretka" (?!), ja bih morao, kako red nalaže, da nađem i neki pozitivan utisak iz sveukupne "zbilje". U suprotnom, ostadoh "mnogo mračan breee" i večiti partibrejker. Pozitivan utisak? Imam! Imam kec u rukavu za inkluziju u srećno stado. Zove se - JK! Voleo bih ja da Srbi imaju Idu Prester, ali

       Kad žena pređe 40-u, svi krenu da joj žele dobro zdravlje. Valjda je to za svaku poštenu babu najbitnije:) Neće moći! Sebi, a i vama,  želim puno ljubavi, seksa i para, a dobro zdravlje za decu!

      U to ime, jedna stara eroCka:)

Čekam Sanju da dodje i čitam pesmu Rejmonda Karvera posvećenu Bukovskom...

Vi ne znate šta je ljubav

Vi ne znate šta je ljubav rekao je Bukovski

pedeset jedna mi je gledaj me

zaljubljen sam u tu mladu ribu