- Није ти било овако сигурно. - рекао је. - То знам.

Нисам имао срца да му кажем. Спустио сам његову главу на своје раме и пратио његово дисање. Да сам знао да ће до овога доћи, прескочио бих помињање секса од пре три сата. Требало је само да се упознамо и необавезно оговарамо блогере.

Verujem da će biti onih koji će na ovaj moj tekst reagovati žučno, možda ne i komentarno, čvrsto uvereni u ispravnost svog reagovanja: Pa zar se to i tako piše u trenutku kad stotine ljudi, žena, miškaraca i dece gine u izraelskom genocidnom pohodu, kada nam je u zemlji, državi, stanje sve gore, kada je sve više ljudi na ivici gladi, siromašni su/smo odavno, kada živimo od danas pre podne do danas posle podne, ako preživimo, kada nas ucenjuju i Zapad i Istok... Kako god, ja sam ja a oni su oni, ja njima ne sugerišem šta i o čemu će pisati. Za

  јер не можемо говорити о себи ако не говоримо и о другима (г М.Вуксановић)

листајући рукописну збирку континуитета моје прозе набасах на ову истиниту причицу која ме врну деценију уназад , а која потсећа на дане неизвесног исчека да брод за бежанију из Либије пристигне преко немирног медитерана до луке у Ras la Nuf-у тог марта 2011.

S dozvolom autora, (c) Vito Antesić 

Ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Lige za ornitološku akciju u saradnji sa WWF-om, organizovali su prebrojavanje malih vranaca i potvrdili da uz obalu reke Save u Beogradu, ove godine zimuje 3.800 jedinki, što predstavlja 5.4 odsto evropske, odnosno dva odsto ukupne svetske populacije. Ovogodišnji rezultati značajno se razlikuju od prošlogodišnjih kada je evidentirano 5.000 ptica, ali njihovo prisustvo i dalje pokazuje veliku vrednost i značaj rečnih staništa u užoj gradskoj zoni. 

Počeo je Masters u Majamiju, uz Indian Vels, najveći među Mastersima, ono što ih izdvaja od ostalih je broj učesnika (po 96 u obe konkurencije), trajanje (skoro dve nedelje), nagradni fond itd.

Mi, teniski razmaženci, smo već navikli da nam na najvećim turniram prve nedelje nije tenis u fokusu, nego se bavimo nekim efemernim stvarima, npr. komentarišu se aljinice i slične gluposti. Tako je i ovaj put, samo što baš i nije toliko nebitna stvar! Na kraju IW podigla se prašina oko seksističkih i "seksističkih" izjava vezanih upravo za nagradni fond. (sada već bivši) direktor IW je odabrao vrlo ružen i uvredljiv (moglo bi se reći i zlonameran) način da kaže istinu,

Dame i gospodo! Dok vi živite, naša javna preduzeća rade. Znate i sami da tu u pitanju firme koje (makar dobrim delom) mi finansiramo. Pošto su firme, javna preduzeća imaju sve potrebne atribute poslovanja. Recimo, misiju i viziju. Ako nemaju misiju i viziju, imaju istorijat. Gde nema istorijata, tu su makar ciljevi. A gde nema ni misije, ni vizije, ni istorijata, ni ciljeva, tu je JP Javna skloništa Srbije. Ali, ne, nismo danas ovde ni zbog misija ni vizija ni ciljeva ni istorijata ni skloništa. Danas nas interesuju logoi javnih preduzeća ove naše, ili čija li je već, despotije.

Prepoznajete li ovog mladića?

Sumnjam. Možda bi samo dobro izvežbano oko nekog policajca ili plastičnog hirurga u liku ovog razbarušenog, da ne kažem raščupanog, momčića tek nagaravljene usnice koji u ruci ležerno drži crni Davidoff i ispred kojeg je čaša crnog vina, prepoznalo nekadašnjeg herflikovski urednog i zalizanog secular humanist, fruitarian, democratic socialist, asexual & antifascist...

Dame i gospodo, pred vama