Шта је то уопште „политичка коректност"'? Пре свега у језику, комуникацији? Какав је то конструкт? На каквим темељима је заснован? Да ли је то само идеолошки конструкт или је ипак достигнуће цивилизацијског развоја које је последица суштински измењених друштвених односа? Колико је политичка коректност уопште потребна демократском друштву? Слобода говора (проистекла из слободе мишљења) - то да. Али докле та слобода говора треба да иде? Где јој треба поставити границе? И да ли јој треба поставити границе?

И ако и поставимо те границе, није ли само питање тренутка када ће те границе бити злоупотребљаване за интересе уских кругова људи у чијим рукама је политичка, војна, економска и свака друга моћ?

Није ли политичка коректност у говору (из мисли насталом) само реинкарнација онога што смо у једнопартијском једноумном систему у којем смо живели деценијама (и у којем је „плурализам интереса" ступио на сцену само пар година пре увођења вишепартијског система) називали морално-политичка подобност?

Главни окидач за читаву ову серију питања била је једна реченица коју је наш блогодругар Милан Новковић написао у једном свом коментару на неком од претходних постова на овом нашем Блогу Б92:

„Ради се о мрачној злоупотреби политичке коректности."

Тако да је за овај мој дактилографски напор главни „кривац" поред ауторке књиге одакле је преузет одломак са истим насловом као што га има и овај пост и Милан којем се захваљујем на томе.

Ima li prigodnijeg trenutka od ovih prazničnih dana u Beogradu za pokretanje jednog ovakvog lingvističkog projekta u čast i slavu našeg, vašeg i svačijeg Beograda?

Mislim da nema.

U uvodu još samo da napomenem da je ovo rečnik otvorenog tipa, što znači da je podložan promenama, dopunama i dodavanju novih odrednica.

"Zašto je ubijena "Vikiliks žena"? 

Novinarka i blogerka s Malte Dafne Karuanu Galiciju, čija su istraživanja bila fokusirana na korupciju ubijena je u eksploziji bombe postavljene pod automobil.

IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 16.10.2017. | 22:52

Сећам се добро, када је долазио на влас', Слободан Милошевић је у својим говорима окупљеној маси света тврдио да ће једнога дана Србија бити као Шведска...

Poslednji libertino Srbije, iliti Kucamo na vrata zaboravljenih blogera

– Niko i ništa od onog što spominjete niti me je uvredilo niti pogodilo. Ipak su to neki drugi, meni strašno daleki svetovi. Previše je u njima egzotike i besmrtnosti za moj ukus… Čuo sam od ovih iz rukovodstva antisrpskog PEN-a da Jelena Bačić povremeno objavljuje pod pseudonimima Vida Ognjenović i Dragan Velikić. To je zanimljiva koncepcija, ali ipak verujem da se tu radi o mondijalističkoj zavisti usmerenoj na kosmopolite starinskog, titovskog tipa… A Legiji nikad neću oprostiti peti oktobar. Jeste da svi znamo da nije on ubio Đinđića već Amerikanci, ali zbog njegove uloge u petooktobarskom armagedonu zaslužio je šaržer u glavu. Uostalom, zna on vrlo dobro šta Magični misli o njemu, čak su govorili da sam ja koautor njegovog prvog romana. Nisam se obazirao na takve budalaštine… Vidite, od Crnjanskog sam, pored drugih trikova, naučio kako da odjebem istoriju kao književnu temu, da je nipošto ne uzimam za ozbiljno, već kao niz tračeva na čijem fonu se odvijaju autentične ljudske drame i komedije… I čitava zbrka i haos kojim se hrani politička korektnost potiče od banalne istine koju ljudi iz nekog razloga ne žele da shvate i prihvate: Stari zavet su pisali umetnici, a Novi zavet su pisali političari. Zato je Stari zavet tako krvoločan, bestijalan, maštovito surov i vala poprilično dosadan. Njega su pisali istinski poznavaoci ljudske duše koji se nisu libili da je opišu upravo zbog težine sticanja svetačke aure. Dok je Novi zavet udžbenik o diplomatiji i trgovini, koji propoveda da je ovaj svet džinovski buvljak. 

Са граматиком.

Проглашавам на Блогу Б92 отвореним такмичарски конкурс за најбољи трач, оговарање, олајавање, гласину или урбану легенду из било које области и везану за било коју личност.
Своје радове можете достављати у коментарима, а конкурс је отворен 7 дана после чега радове више не примамо.
Гласање за најбољи трач, гласину и урбану легенду обављаће се такође кроз коментаре у којима је свакоме допуштено да каже своје мишљење и да гласа за свог фаворита јер је конкурс заснован на демократичности и популизму.

...

И после свега, и после распада СФРЈ, ратова деведесетих које су Срби све редом изгубили, како нам медији то кажу (не знам само откуд Република Српска; и не знам само откуд Војводина још увек у саставу Србије, као и Врање, Лесковац, Ниш), и после петооктобарске "демократске револуције" и после свих ових марионета које поставља на власт у Србији већ пуних 17 година што САД и Велика Британија, што Немачка, и после иживљавања са денацификацијом Срба кроз медије, образовање и културу, и после "политичке изузетности" и "политичке коректности" и после свих "културих деконтаминација" и после свих просеравања типа "ако вам је добро, онда ништа" и после ућуткивања неистомишљеника, још увек се код бивше браће из покојне СФРЈ јавља зебња од "доминантне Србије".

Па докле, бре, више?