- marko je skroz izgresio domaci danas.
- stvarno?
- da, napisao je rondo.
-a sta je trebalo da napise?
- pa mesi.
Сам концепт владе су сенци је мало сеновит. Ова институција има неко своје порекло и сврху у британском парламентарном животу и актери тамо су и навикнути на њено постојање и знају како се односити према њој. У српској политичкој шуми представља релативно ретку звер што је с једне стране добро јер се има пуна слобода деловања неограниченог неким посебним очекивањима а с друге стране је лоше јер не постоји општеприхваћени критеријум који би требало испунити и у сваком случају неко ће имати пуно право рећи да нијe испунила своју сврху.
"Уговор о промету непокретности пословно неспособних лица закључује се у облику јавнобележничког записа.
Занимљива је књига "Лоши/зли Самарићани, мит о слободној трговини и тајна историја капитализма" Ха-Јун Чанга. Ових дана сам је прочитао поново и па сам у размиљањима о њој имао неке периферне асоцијације које бих поделио са онима са вишком слободног времена. За потребе овог писања није битна основна теза ове књиге, иначе веома интересантна, да је свака држава у једном тренутку свог напретка била веома заштитнички настројена према свом привредном простору, да субвенције нису зло саме по себи осим у мантри слободне трговине која се намеће онима који још нису развијени. У једном тренутку се поставља зашто се та идеологија слободне трговине намеће "онима који долазе за нама"? Да ли је у питању љубомора или завера или је једноставно у питању идеолошко тумачење настало у другом контексту од оног који је био некад?
Тужна је била слика српске "елите" покисле као мишеви на паради у част доласка руског председника који је дошао да би смо прославили ослобођење главног нам града снагама из првог светског рата од окупатора из другог. Конфузија у главама оних који се баве ревизијом историје била је очигледна и на паради а и пар дана касније (знатно ближе правом датуму ослобођења) кад је нешто названо "свечана академија" заузело медијски простор. Али није то тема. Тема су трибине и "покисла елита". Увек је тужно видети одрасле људе без кичме, нарочито кад од тих одраслих људи нешто очекујеш или некако зависиш. А та српска "елита" спада у ту групу - од које се очекује и зависи. Не зато што су нешто способни јер то је мистерија да ли јесу, нико од њих није био на тој трибини јер је способан већ зато што је изабран од оног ко је одбио кишобран и тим својим одбијањем га забранио свима на трибини без кичме. Од њих се очекује и од њих се зависи јер су по систему који је успостављен они ти код којих је и нож и погача. Они су нека "власт". Каква год али јесу. Пише у новинама а мислим на Службени гласник.
Нема добре генерализације без ова два бећара, толико омиљена и толико спомињана. Човек би просто рекао да кад се о њима прича да просто стоје ту, тако, поред нас и климају главом у знак одобравања сваки пут кад су поменути. Толико су моћно оружје у доказивању постојања одређених законитости да им нема премца. Кад се каже да СВИ нешто-нешто, онда нема друге него показати прстом на макар неког ко се у речено не уклапа, али тако да тај неко није само "изузетак који потврђује правило". Јер СВА правила имају своје изузетке који их потврђују. НИКО још није видео неко правило да није такво. Чик ми приговори нешто, одмах ћу да зовем СВЕ да ме бране, а теби неће доћи НИКО, чисто да знаш. Тако то данас буде УВЕК. И НИКАД не буде да не буде тако.
НЕКАД је, међутим било другачије. Еее, НЕКАД је уствари СВЕ било другачије, толико да НИКО не би могао рећи да је данас ИШТА боље. ИШТА или НИШТА, као да је битно, важно је да ствар стоји чврсто на својим ногама и да НИКО томе не може да приговори. Јел треба да дајем и примере? Није довољно што је СВЕ баш тако како сам рекао? НЕКИМ људима НИКАД није довољно кад је нешто тако очигледно него УВЕК траже длаку у јајету. Тако је то кад СВИ СВЕ знају, али уствари НИШТА не знају. Нисам ја крив што је тако и што НИКО не може да докаже да није тако.