- hajde ti. zove te da te nesto pita.
- sto se smejes?
- : )))). videces : )))))))))
...................................
Псст, нека остане међу нама да већи део онога о чему Алс и коментатори пишу нисам уопште разумео. Зато и понављам читање тог поста иако је већ закључан као и сваки ђак остављен за поправни испит у августовском испитном року.
Нема добре генерализације без ова два бећара, толико омиљена и толико спомињана. Човек би просто рекао да кад се о њима прича да просто стоје ту, тако, поред нас и климају главом у знак одобравања сваки пут кад су поменути. Толико су моћно оружје у доказивању постојања одређених законитости да им нема премца. Кад се каже да СВИ нешто-нешто, онда нема друге него показати прстом на макар неког ко се у речено не уклапа, али тако да тај неко није само "изузетак који потврђује правило". Јер СВА правила имају своје изузетке који их потврђују. НИКО још није видео неко правило да није такво. Чик ми приговори нешто, одмах ћу да зовем СВЕ да ме бране, а теби неће доћи НИКО, чисто да знаш. Тако то данас буде УВЕК. И НИКАД не буде да не буде тако.
НЕКАД је, међутим било другачије. Еее, НЕКАД је уствари СВЕ било другачије, толико да НИКО не би могао рећи да је данас ИШТА боље. ИШТА или НИШТА, као да је битно, важно је да ствар стоји чврсто на својим ногама и да НИКО томе не може да приговори. Јел треба да дајем и примере? Није довољно што је СВЕ баш тако како сам рекао? НЕКИМ људима НИКАД није довољно кад је нешто тако очигледно него УВЕК траже длаку у јајету. Тако је то кад СВИ СВЕ знају, али уствари НИШТА не знају. Нисам ја крив што је тако и што НИКО не може да докаже да није тако.
Prateći komentare koje daju obični ljudi na izjave naših cenjenih vlastodržaca uvek su me navodila na pitanje, kako to deluje na njih. Na ove njihove analitičare i savetnike, znam da deluju frustrirajuće jer za njih označavaju mogućnost prekida sna, ali za ljude koji sebe nazivaju vizionarima to nikako ne mogu da dokučim.
Povodom posete Harisa Silajdžića Borisu Tadiću, profesor etike Đ. Morđević je sa pridikaonice Peščanika apelovao na M. Nećkovića da posreduje u pogađanju srpske i bošnjačke političke elite oko dizajniranja traume, a ne samo oko pravičnije podele profita od genocida u Srebrenici. Nećković se prevrtao i prevrtao u krevetu, pekla ga je i pridika i narudžba. Poput mesečara, ustao je noćas i zapisao sledeće porušne redove:
PROLOG U SREBRENICI
Srebrenice,
reči,
rečenice!
Iza
Naslov je parafraza naslova čuvenog filma: Volite li Bramsa. Basedon the Francoise Sagan novel Aimez vous Brahms?, Stars Ingrid Bergman, Yves Montand, Anthony Perkins. Gledao sam ga 1964 godine na terasi, letnjem bioskopu Doma omladine u Titogradu. Više se ne sećam radnje, valjda bračni trougao ali je ekipa bila sjajna!
No manimo se filma, vratimo se pitanju:
Са граматиком.
As if this were not enough proof that PR and positioning preparation were not of vital importance, I also proved to myself the old adage that the doctor is always his own worst patient. In my case, the spin-doctor.