Kod blogokolege Petrovića javio se nekakav, navodni, pop.

Imam nekoliko problema sa tim blogom:

1. Navodni pop isključio je mogućnost komentara

Опасно је да неко из Србије посумња да је изгледа свет начисто полудео, али то што се колективно ментално стање у овој земљи(ци) можда и не може описати као задовољавајуће само по себи не амнестира „остатак" света (тј. оне који њиме управљају).

Елем, ЕУ је прописала (засад само летком?) да се жене убудуће не ословљавају ни с „госпођо" ни с „госпођице", већ само именом. Образложење је да је овакво „титулисање" - сексистичко. Ако се и укидање једне од две „титуле" могло разумети због интерпретација да је то залажење у приватност, укидање традиционалног начина обраћања (шта ако се не зна име саговорнице?) тешко да се може здраворазумски разумети, нарочито што се „титулисање" не одузима мушком роду (колико бар успевам да прочитам), мада се и израз „спортиста" мења у - атлета! (Текст Dailymail-a овде.)

ja sam inače, ekstremno glupa
u prvim fazama zaljubljenosti.
glupa kao crna noć.

Bilo bi lepo, i za ove prostore i ove godine bi na osvežavajući način odgovaralo istini da moje dete uči

Srpski - hrvatski, crnogorski i bosanski jezik i književnost

A kao kompromis, za prvi strani jezik će odabrati

Engleski - američki, australijski, novozelandski i kanadski jezik

Čisto da ne bude zbunjeno.

U nekim trenucima svete dokolice ovog leta (svima se događa da budemo dokoni tokom leta, zar ne?), palo mi je na pamet da napišem blog o izuzetnom Vukovom prevodu Novog zaveta.

A toga sam se setio s jednim dobrim razlogom. Naime, video sam da se ove godine u svetu engleskog govornog područja proslavlja značajan jubilej - četiri veka (1611-2011) od engleskog prevoda Biblije pod nazivom „Verzija kralja Džejmsa" (King James Version). Lepa godišnjica, rekao sam u sebi.

Kad u radnji uzmeš čokoladu ili kafu - pa čak i brašno, dečje pelene ili lek - a ne platiš ti si lopov jer si uzeo nešto što nije tvoje. (Ovo nam je, valjda, svima jasno).

Kad u kafani ručaš i odeš ne plativši račun - pa čak i ako si gladan i nisi jeo tri dana - opet si lopov jer nisi platio nešto što si koristio.  (I ovo nam je, valjda, svima jasno).

Ali kad koristiš ulicu, banderu, slivnik, hitnu

Jeste, moj qurac! Šta mi napriča?! Izmislili vlastodršci. To mu dođe kao: Nemoj bre da sereš. Ili: Pokrij se ušima ćuti i trpi. Vekovima su vlastodršci stanovitim grupama ili pojedinim svojim slugama, odsecali jezike a sve zarad zlatnog ćutanja. Da ne bih bio konsekventan do dupeta, da ne kažem, do srži, ‘ajd' da vidimo šta su o ćutanju govorili neki od naših viđenijih prethodnika:

Poslednje reči Hamletove su bile: Ostalo

Pre tačno 20 godina, u junu mesecu, moja klasa upisala je FDU. Na prvoj godini ne radi se lik, već samo situacija. Za te vežbe veoma su pogodne drame sa nizom apsurdnih radnji koje se ogledaju u ponavljanju besmislenih dijaloga ili postupaka. Mi smo prvo radili "Godoa". Svi smo bili Vladimir ili Estragon, ali smo izgovarali različite rečenice. Ja sam bila Estragon i moj deo scene glasio je:

Estragon: On bi trebalo da je ovde.      

Vladimir: Nije rekao da će sigurno doći.

Estragon: A ako ne dođe?                   

Vladimir: Vratićemo se sutra.

Estragon: A onda prekosutra.            

Vladimir: Mogućno.

Estragon: I tako redom.

Međutim,  priča o Godou koji se čeka, ne znamo zašto a ni da li postoji, niti šta će biti kada i ako uopšte dođe, te sva poređenja s tim u vezi su odavno kliše. Ali kod Ežena Jones.... 

- Profesore, dobar dan. 

- Dobar dan. 

- Plavuša ima glupo pitanje. Pišem nešto pa... 

- Kažite.